               Под јавним или друштвеним приходима подразумијевамо сва она новчана средства
која служе друштвеној заједници за подмирење тј. покриће јавних или друштвених расхода.
               Према томе, да би органи друштвено политичких заједница могли да функционишу и
да   обављају   своје   функције   они   морају   да   располажу   одређеним   новчаним   средствима   -
приходима.   Док   су   се   раније   ови   приходи   јављали   у   натуралном   облику,   дотле   се   они   у
савременој привреди, гдје владају робно новчани односи, јављају искључиво у новцу.

Држава, као и остале друштвено - политичке заједнице, могу да остваре своје

приходе на разне начине. То зависи у великој мјери од продукционих односа према којима се
одређује и карактер јавних прихода. Основни облици јавних прихода у савременој
финансијској теорији су порези, таксе, царине, парафискалитети и др. Јавни приходи имају
јавно правни карактер и служе за покривање јавних расхода, односно финансирање јавних
потреба. Важне карактеристике јавних прихода су њихова обавезност утврђена на основу
устава и закона, и њихов нетржишни карактер.

Јавни приходи су новчана државна средства за финансирање општих и заједничких

потреба. На висину и структуру јавних прихода дјелују разноврсни политички, социјални,
економски и други фактори у појединим земљама. Јавни приходи се претежно формирају
путем расподјеле и прерасподеле националног дохотка. Класична теорија је порезе, таксе и
приходе од јавне имовине посматрала као нормалне, редовне јавне приходе, којима треба
покривати јавне расходе. Савремена финансијска теорија поред класичних јавних прихода и
јавни дуг, емисију новца и друге облике јавних прихода, прихвата као нормалне, редовне
јавне приходе.

Савремена теорија даје предност класичним облицима јавних прихода, посебно

порезу као основном облику јавних прихода, а јавни дуг, емисију новца и др. по правилу
користи као допунске јавне приходе, који служе за покривање јавних расхода и остварење
циљева фискалне и економске политике у различитим фазама привредних циклуса.

Јавни дуг постаје редован извор јавних прихода модерних држава. Увођењу

економске и финансијске политике, савремена држава настоји да усклади реалан раст јавних
прихода са растом националног дохотка и друштвеног производа. На висину и структуру
јавних прихода утичу јавне функције, економска моћ државе и конкретни економски односи.

Јавни приходи се користе за финансирање разноврсних државних активности. Јавни

приходи се изражавају у новцу и служе за покривање трошкова општег карактера у
једногодишњем периоду. Државни или јавни приходи се разликују од приватних прихода,
односно прихода физичких лица и прихода правних лица.

Јавни приходи су у функцији остваривања циљева политике државних и других

управних органа. Они су значајна основна институција државних финансија. Јавни приходи су
дио новостворене вриједности, а њихова употреба не угрожава постојећу имовину.
Проширивањем државних активности повећавају се потребе за разним облицима јавних
прихода.

Систем јавних прихода представља скуп разноврсних инструмената и извора које

користи држава за финансирање јавних потреба. Јавни приходи се остварују на основу
опорезивања, прихода јавних предузећа, употребе државне имовине, накнада за услуге
државних органа, јавног дуга и др.

2. Врсте јавних прихода

1. Фискалитети- порези, таксе и царине
2. Парафискалитети- доприноси
3. Накнаде
4. Самодоприноси
5. Јавни зајмови
6. Остали јавни приходи- приходи од државне имовине, приходи од казни, дјелатности
државних органа...

. Класификација јавних прихода

Подјела јавних прихода врши се на основу различитих критеријумума. Циљ јој је
подјела на основу извјесних специфичних особина како би се могло приступити лакше
проучавању јавних прихода. И поред знатних разлика које постоје у финансијској теорији
при класификацији јавних прихода, већина земаља прихватила је следећу подјелу:



редовни и ванредни јавни приходи,



јавно - правни и приватно - правни приходи,



оригинарни и изведени (деривативни) приходи,



приходи од становништва и правних лица,



повратни и неповратни приходи,



намјенски и ненамјуенски приходи,



приходи у новцу и приходи у натури,



приходи централне и локалне власти,



катастарски и тарифни,



остали јавни приходи.

3.1. Редовни и ванредни приходи

На основу критеријума времена, јавни приходи се дијеле на редовне и ванредне.
Редовни приходи се убирају континуирано сваке године из економских извора који се редовно
обнављају. Ови јавни приходи служе за финансирање редовних јавних расхода. Редовни јавни
приходи су порези, таксе и др. На основу редовних јавних прихода се формирају и резервни
фондови за непланиране јавне потребе.

Ванредни јавни приходи се не појављују континуирано у буџету, већ повремено ради

финансирања ванредних јавних потреба - ванредни порези, јавни зајмови, репарације и сл. У
модерним финансијама је присутно све веће коришћење ових прихода, посебно јавног дуга,
као инструмента државне интервенције.

3.2. Јавно-правни и приватно-правни приходи

Критеријум за ову подјелу јавних прихода је имовинско - правна разлика између

њихових извора. Јавно - правни приходи су јавни приходи из додатака и имовине физичких и
правних лица. Јавно - правне, односно фискалне приходе, држава убира присилним путем на
основу свог фискалног суверенитета.

Основно обиљежје фискалних прихода је њихов дажбински карактер, односно принуда

и обавезност у увођењу и убирању прихода. Обвезник пореских прихода не добија директну
против-накнаду на основу плаћених обавеза. Плаћање таксе је повезано са директном