Postupak za sticanje žiga u Bosni i Hercegovini

UNIVERZITET U TRAVNIKU

PRAVNI FAKULTET

OPĆE PRAVO

POSTUPAK STICANJA ŽIGA U BOSNI I HERCEGOVINI 

ZAVRŠNI RAD

   Kandidat:

Mentor:

Armin Omerbegović

            Prof.dr.Haris Hasić

Kiseljak, april, 2023.

2

SADRŽAJ

1.UVOD............................................................................................................................................4

2.PRAVO, POJAM I KARAKTERISTIKE ŽIGA..........................................................................5

2.1.Pravna zaštita žiga.................................................................................................................. 6

2.2.Međunarodna registracija žigova...........................................................................................8

2.2.1.Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova.........................................9

3.POSTUPAK ZA STICANJE ŽIGA U BOSNI I HERCEGOVINI.............................................11

3.1.Prijava za priznanje žiga.......................................................................................................12

3.2.Postupak za priznanje žiga................................................................................................... 13

3.3.Prava koja proizilaze iz žiga.................................................................................................16

3.3.1.Karakteristične zabrane nositelja žiga...........................................................................17

3.4.Unijsko i izložbeno (sajamsko) prvenstvo žiga....................................................................18

3.5.Razlozi za odbijanje prijave žiga..........................................................................................20

3.5.1.Apsolutni razlozi za odbijajne prijave žiga...................................................................20

3.5.2.Relativni razlozi.............................................................................................................23

3.6.Stečena distinktivnost...........................................................................................................24

3.7.Upotreba žiga........................................................................................................................26

4.POSTUPAK ZAŠTITE ZNAKA ŽIGA U BOSNI I HERCEGOVINI......................................28

4.1.Postupak zaštite znaka: žig u BiH........................................................................................28

4.1.1.Oznaka kao predmet zaštite...........................................................................................28

4.1.2.Funkcija oznake.............................................................................................................29

4.2.Važnost zaštićenog znaka u poslovanju............................................................................... 30

4.3.Šta učiniti kad dođe do povrede zaštićenog znaka?.............................................................31

4.4.Naznaka i izgled znaka.........................................................................................................32

4.4.1.Verbalni znak (čl. 9. POŽ)............................................................................................32

4.4.2.Figurativni znak.............................................................................................................33

4.4.3.Trodimenzionalni znak..................................................................................................33

4.5.Disklejmer - dobrovoljno ograničenje obima zaštite............................................................34

5.ZAKLJUČAK..............................................................................................................................36

LITERATURA............................................................................................................................... 37

4

2.PRAVO, POJAM I KARAKTERISTIKE ŽIGA

„Nositelj registriranog žiga ima isključivo pravo spriječiti sve treće osobe koje nemaju njegovu 

saglasnost   da   koriste   u   tijeku   trgovine   identične   ili   slične   znake   za   robe   ili   usluge   koje   su 

identične ili slične onima za koje ježig registriran, gde postoji vjerovatnost da bi takvo korištenje 

moglo dovesti dozabune.“

1

  U slučaju korištenja identičnog znaka za identične robe ili usluge, 

pretpostavlja   se   vjerovatnost   zabune.   Navedena   prava   neće   vrijeđati   bilo   kakva   postojeća 

prethodna prava, niti će utjecati na mogućnost da članice učine prava dostupnim na osnovu 

upotrebe. Ovdje je vrlo važna odredba koja utvrđuje kako će se članak 6bis. Pariške konvencije 

primjenjivati mutatis mutandis, na usluge. „Pri utvrđivanju da li je žig nesumnjivo poznat, članice 

će uzimati u obzir upoznatost odgovarajućeg dijela javnosti sa žigom, uključujući i poznavanje 

do koga je u toj članici došlo putem promocije žiga. Članak 6bis Pariske konvencije (1967.) 

primjenjuje se mutatis mutandis na robe ili usluge koje nisu slične onima za koje je registriran 

žig, pod uvjetom da korištenje tog žiga u odnosu na te robe ili usluge ukazuje na vezu između tih 

roba ili usluga i nositelj registriranog žiga i pod uvjetom da bi interesi nositelja registriranog žiga 

takvom upotrebom vjerovatno bili oštećeni.“

2

„Nosilac patenta ima isključiva prava:

1. Korištenja u proizvodnji zaštićenog izuma;

2. Stavljanje u promet izrađenih predmeta prema zaštićenom izumu;

3. Raspolaganje patentom;

4. Pravo na naknadu kad druga osoba upotrebljava u proizvodnji njegov zaštićeni izum, za 

sve vrijeme trajanja patenta ili do donošenja rješenja o poništenju patenta.

Žig i isključivo pravo njegove upotrebe stječe se konstitutivnim upisom u registar žigova, koji 

vodi nadležno administrativno tijelo (danas uglavnom prihvaćeni način stjecanja žiga u većini 

europskih zemalja, pa i kod nas). Žig se stječe samom uporabom u poslovnom prometu, pa 

eventualna   prijava   žiga   i   s   prijavom   povezana   registracija   ima   samo   deklaratorni   karakter 

1

  Kljajić,   J.,  

Međunarodna   registracija   žigova   i   novi   Zakon   o   žigu

,   Materijali   sa

savjetovanja,   DZIV,   Zagreb, 

2003.str.33

2

 Zakon o autorskom i srodnim pravima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br.63/10)

5

(karakterističan za američki pravni sustav-primjena takva načela na sve žigove, kako domaće 

tako   i   inozemne,   ima   za   posljedicu   da   američko   pravo   ne   priznaje   ni   strani   žig   ako   nije 

upotrebljavan).“

3

Isključivo   ustupanje     imovinsko   pravnim   ovlaštenjima   je   takvo   ustupanje   kojim   ustupilac 

snabdijeva pravom korištenja predmeta zaštite sticaoca koje djeluje prema svima i sticalac je 

jedini ovlašten na korištenje predmeta ustupanja i aktivno legitimisan za tužbu. „Postupak se 

pokreće podnošenjem prijave za priznanje žiga Institutu. Potrebno je dostaviti popunjen zahtjev 

za priznanje žiga, prateću dokumentaciju i dokaz o uplati troškova.Prijava se podnosi u pisanom 

obliku, izravno ili putem pošte, telefaksom ili na zvanični e-mail Instituta pod uvjetom da se u 

roku od osam dana od njezinog primitka u Institut ona dostavi u pisanom obliku.“

4

2.1.Pravna zaštita žiga 

Vesna Besarović i Blagota Žarković, u knjizi „Intelektualna svojina“, upućuju na razmatranje 

zamjene naziva žig, „s obzirom da predmetni termin koriste gotovo isključivo profesionalci i 

stručnjaci, dok je u svakodnevnom životu više prihvaćen termin marka, koji korespondira sa u 

svijetu prihvaćenim pravnim terminima: trade mark, mark i marque. 

Žig je pravno zaštićen znak kojim privredni subjekt obilježava svoju robu ili usluge u privrednom 

prometu, kako bi potrošači mogli da ih razlikuju od istovrsnih ili sličnih roba i usluga drugog 

pravnog subjekta.“

5

 Primarna funkcija žiga nije samo da razlikuje proizvođača, nego, prije svega 

da   identifikuje   robe/usluge   na   tržištu.   „Pored   funkcije   obilježavanja   robe,   odnosno   funkcije 

razlikovanja i distinkcije, žig ima funkciju označavanja porijekla roba/usluga, koja se ogleda u 

tome   da   žig   garantuje   potrošačima   da   njime   obilježene   robe/usluge   stalno   potiču   od   istog 

proizvođača“

6

. Žig ima i garantnu funkciju, izvedenu iz funkcije označavanja porijekla, a odnosi 

se na konstantnost određenog kvaliteta obilježene robe/usluge određenim znakom. Reklamna 

funkcija žiga jedna je od najvažnijih privrednih funkcija žiga, s obzirom na značaj efekta reklame 

3

 Besarović, V., Intelektualna svojina, Industrijska svojina i autorsko pravo, Četvrto izmijenjeno i dopunjeno izdanje, 

Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Beograd, Beograd, 2005.str.22

4

  Zlatović,   D.,   Priznanje,   trajanje   i   učinci   žiga   prema   novom   žigovnom   pravu   BiH,   Pregledni   znanstveni   rad, 

Veleučilište u Šibeniku, Šibenik, 2015.str.14

5

 Izrazi kao što su brend, robna marka i drugi koji se upotrebljavaju nisu zvanični zakonski termini.

6

 Walter R. Schluep - Das Markenrecht als subjektives Recht, Verlag fur Recht und Gesellschaft, Basel, 

7

Žig se u inostranstvu može zaštititi na tri načina:

1. prijava se može podnijeti kancelariji nadležnoj za prava intelektualne svojine u svakoj 

zemlji u kojoj se žig štiti, preko lokalnog predstavnika;

2. prijava za međunarodnu registraciju žiga se može podnijeti putem Madridskog sistema za 

međunarodnu registraciju žiga i 

3. prijava za registraciju žiga Zajednice ili drugih regionalnih sistema za registraciju i zaštitu 

žigova može se podnijeti.

Madrid   sistem   međunarodne   registracije   žigova   je   sistem   koji   uključuje   dva   međunarodna 

ugovora - Madridski sporazum o međunarodnoj registraciji žigova i Protokol koji se odnosi na 

Madridski   sporazum   o   međunarodnoj   registraciji   žigova,   koji   omogućava   međunarodnu 

registraciju žigova. Podnošenjem jedinstvene prijave ostvaruje se međunarodna registracija koja 

osigurava zaštitu žiga u nekoliko zemalja i organizacija koje su članice Madridske unije. Prije 

nego   što   žig   postane   predmetom   prijave   za   međunarodnu   registraciju,   mora   biti   registrovan 

(prema   Protokolu)   ili   registrovan   (prema   Ugovoru)   za   iste   proizvode   i   usluge   u   Bosni   i 

Hercegovini.   Ako   su   zemlje   registracije   članice   Madridske   unije   na   koju   se   primjenjuje 

Madridski   sporazum,   prema   kojem   osnov   za   međunarodnu   registraciju   mora   biti   domaća 

registracija, može se podnijeti zahtjev za međunarodnu registraciju žiga, ali datum podnošenja 

Prijava za međunarodnu  registraciju  žiga smatrat  će  se  datumom registracije žiga  u  Bosni  i 

Hercegovini. „Prijava ili registracija žiga u Bosni i Hercegovini je osnov za podnošenje prijave za 

međunarodnu registraciju žiga, a prvih pet godina međunarodna registracija zavisi od registracije 

u Bosni i Hercegovini na kojoj je zasnovana.

Ako je međunarodna registracija zasnovana na domaćoj prijavi, međunarodna registracija zavisi 

od te prijave, a ako je domaća prifjava odbijena ili odbijena, međunarodna registracija na osnovu 

nje takođe prestaje da važi. Nakon međunarodne registracije žiga, Institut postaje kancelarija 

porekla te registracije. Dakle, međunarodna registracija se zasniva na osnovnoj prijavi, a zahtjev 

za   međunarodnu   registraciju   mora   se   podnijeti   preko   ureda   zemlje   porijekla   žiga.   Zahtjev 

(prijava) za međunarodnu registraciju žiga i zahtjevi za upis promjena u međunarodni registar 

podnose   se   Institutu   na   način   propisan   Madridskim   sporazumom,   Protokolom,   Zajedničkim