Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
Revizija je sistematičan proces objektivnog dobijanja i procene dokaza vezanih za izjave uprave preduzeća o ekonomskim aktivnostima i dogadjajima kako bi se odredio stepen saglasnosti izmedju tih tvrdnji i ustanovljenih kriterijuma a dobijeni rezultati preneli zainteresovanim korisnicima.
ISA 200 standard propisuje:
- Revizor obavlja reviziju u skladu sa Medjunarodnim standardima revizije - Revizor treba da radi u skladu sa Kodeksom ponašanja za profesionalne računovodje - Revizor treba da planira i vrši reviziju sa dozom skepticizma priznavajući da mogu postojati
okolnosti koje mogu prouzrokovati da fin. izveštaji budu značajno pogrešno iskazani
Revizija je dizajnirana da obezbedi razumno uverenje da su fin. izveštaji u celini verodostojni.
Tipovi revizije:
-
Revizija fin. izveštaja
podrazumeva ispitivanje fin. izveštaja radi utvrdjivanja da li oni daju istinit
i tačan prikaz ili istinito prezentuju finansijske podatke u skladu sa odredjenim kriterijumima
-
Revizija poslovanja
se bavi ispitivanjem neke organizacione jedinice radi vrednovanja
uspešnosti njenog poslovanja pri čemu se procenjuje efikasnost i rentabilnost poslovanja
-
Revizija uskladjenosti sa pravilima i propisima
je ispitivanje poslovanja organizacije da bi se
utvrdilo da li ta organizacija poštuje odredjene postupke i pravila propisana od više instance
Vrste revizora
-
Nezavisni revizori
obavljaju reviziju objavljenih fin. izveštaja kompanija koje javno posluju, koje
ne posluju javno i mnogih malih kompanija. Funkcija nezavisnog revizora je da izvrši atestiranje tj. potvrdi putem dokaza da su fin. izveštaji pouzdani i tačni
-
Interni revizori
vrše za potrebe uprave ispitivanja i procene efikasnosti poslovanja kompanije sa
osvrtom na unutrašnju kontrolu
Osma direktiva EU propisuje obaveznu edukaciju revizora: srednja škola, 3 god iskustva, teoretska nastava i položen ispit profesionalne osposobljenosti.
Organizacije koje utiču na medj. Reviziju su: IFAC koji propisuje MSR (ISA), Komitet za medjunarodne rač. Standarde (IASC), Evropska unija i druge organizacije
Medjunarodne standarde revizije ISA propisuje Komitet za medjunarodne standarde revizije (stalni komitet IASC-a).
Cilj medjunarodnih standarda revizije je jednoobraznost revizijske prakse i sa njom povezanih usluga u celom svetu izdavanjem propisa za čitav niz revizijskih funkcija.
II Revizijsko tržište
Teorija policajca –
opšte prihvaćena do 40-ih godina 20 veka. Zastupa shvatanje da je revizija
usredsredjena na aritmetičku tačnost, sprečavanje i otkrivanje prevare. Ne objašnjava pojam revizije.
Teorija davanja kredibiliteta –
zasniva se na teoriji da je primarna funkcija revizije davanje kredibiliteta
finansijskim izveštajima. Revidirane fin. izveštaje koristi uprava da bi povećala povećanje principala i smanjila asimetriju informacija. Ne definiše da revizor odgovara za pouzdanost i tačnost fin. izveštaja.
Teorija umerenih garancija –
revizor se posmatra kao posrednik različitih interesa pojedinačnih grupa
uveravajući ih da primaju pravedan deo dobiti. Ne objašnjava ostale atribute funkcije revizora
Kvazisudska teorija –
revizor je sudija u procesu distribucije finansijskih informacija. Odluke revizora i
proces donošenja odluke nisu javni, evidentna je razlika izmedju nezavisnosti revizora i nezavisnosti sudije
Teorija povećanog poverenja –
potražnja za revizorskim uslugama je direktna posledica učešća trećih
strana u kompaniji. Treća strana uvek zahteva odgovornost uprave čije informacije mogu biti pristrasne zbog razilaženja interesa uprave i treće strane odakle proizilazi potreba za revizijom informacija
Teorija menadžmenta –
ugledni revizor se postavlja ne samo u interesu treće strane već i u interesu
uprave. Kompanija se posmatra kao rezultat ugovora u kojima nekoliko gruša vrši ulaganje a uprava je agent koji treba da dobije ta ulaganja pod najoptimalnijim uslovima. Odnos izmedju agenta i principala karakteriše asimetrija informacija u smislu da uprava bolje zna stvarno stanje kompanije tj. ima tačne informacije. Smanjenje asimetrije informacija za upravu može značiti uspešnu strategiju za dobijanje dodatnih ulaganja. Uslov je pouzdanost informacija koju može obezbediti ugledni revizor. Sa aspekta ponude na tržitšu revizije, treća strana ima korist od revizije koja je odredjena verovatnoćom da će revizor otkriti greške u fin. izveštajima i spremnošću revizora da izvesti o tim greškama čak i protiv volje onoga čiju reviziju vrši. Revizor pravi vrstu kompromisa izmedju:
2
- davanje mišljenja o sposobnosti kompanije da nastavi redovno da posluje - davanje mišljenja o sistemu interne kontrole - davanje mišljenja o pojavi prevare - davanje mišljenja o pojavi nezakonitih radnji
Mišljenje o istinitosti i pouzdanosti
- generalno glavni posao revizora - činjenica je da se očekuje da su fin. izveštaji za koje je revizor dao pozitivno mišljenje u
potpunosti tačni
- inherentna ograničenja u proceni značajnosti i revizijskog rizika nisu prihvaćena od strane trećih
korisnika
Mišljenje o sposobnosti kompanije da nastavi s redovnim poslovanjem
- prema ISA 570 revizor mora da utvrdi da li je kompanija sposobna da nastavi da redovno posluje
shodno going concern principu
- ukoliko postoje sumnje one moraju biti jasno izražene u fin. izveštajima i u mišljenju revizora
Mišljenje o sistemu interne kontrole
- ISA 400 definiše da revizor mora da stekne saznanja o računovodstvenom sistemu i sistemu
interne kontrole kompanije koja su dovoljna za planiranje revizije i razvijanje efikasnog metoda revizije
Mišljenje o pojavi prevare
- Prevara je namerna ili pogrešna interpretacija finansijske informacije od strane jednog ili više lica
iz uprave, iz reda zaposlenih ili trećih lica.
- Jaz u očekivanjima izmedju revizora i korisnika fin. izveštaja se često povezuje sa pitanjem
prevare. Očekuje se da revizor otkrije slučajeve u kojima postoji prevara i da ih objavi u izveštaju
- Predmet revizije je troznačan:
1. Otkrivanje prevare 2. Otkrivanje tehničkih grešaka 3. Otkrivanje greške u principu
- ISA 240 definiše da odgovornost za sprečavanje i otkrivanje prevare i greške leži na upravi kroz
implementaciju i sprovodjenje adekvatnog sistema interne kontrole
- Revizor treba da razmotri rizik od prevare u postupku formulisanja i planiranja revizije - Pri planiranju reivzije revizor treba da proceni rizik u smislu da prevara ili greška mogu dovesti
do toga da fin. izveštaji sadrže značajne greške i treba da sa upravom preispita bio kakvu otkrivenu prevaru ili grešku
4
- Na osnovu procene rizika u fazi planiranja revizor treba da izradi postupke revizije kako bi stekao
razumno uverenje da će greške nastale kao rezultat prevare i greške značajni za fin. izveštaje u celini biti otkriveni
- Pri sprovodjenju dokaznih ispitivanja revizor treba da izvrši odogovarajuće modifikovane i
dodatne postupke koji zavise od:
1. Vrste prevare ili greške 2. Relativnog rizika njihove pojave 3. Verovatnoće da je prevara ili greška značajna
- Ako ni dodatni postupci ne otklone sumnju u prevaru ili grešku prema ISA 240 revizor treba da
blagovremeno obavesti upravu o rezultatima ispitivanja koji ukazuju na prevaru i to:
1. Ako veruje da prevara postoji iakoje učinak na fin. informaciju nebitan 2. Ako je otkrivena prevara ili značajna greška
Mišljenje o pojavi nezakonitih radnji
- Prema ISA 250, odgovornost revizora u ovom području je ograničena na formulisanje i
obavljanje revizije na takav načina da postoji razumno očekivanje da će se otkriti značajni nezakoniti postupci koji imaju direktan uticaj na oblik i sadržinu fin. izveštaja. Od revizora se očekuje da proceni učinak nezakonitih radnji, da o tome obavesti upravni odbor ali ne i treće strane osim u strogo definisanim okolnostima.
Zakonska odgovornost prema trećoj strani
Svako može da uloži žalbu protiv revizora bez obzira na njegovu povezanost sa revizorom.
U tom slučaju revizoru slede sankcije u vidu: kazne, opomene, suspenzije i trajne zabrane
Da bi se pozvalo na zakonsku odgovornost revizora u gradjanskoj parnici moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
- Mora biti dokazana neuspešna/nemarna revizija - Mora biti utvrdjeno nepoštovanje principa dužne profesionalne pažnje - Mora biti utvrdjeno pitanje uzročnosti - Mora bit utvrdjeno pitanje količine gubitka žalioca
Za utvrdjivanje dužne pažnje koriste se tri standarda:
1. Standard odnosa ugovornih strana – zasniva tezu da je revizor odgovoran prema svom
klijentu ali ne i trećoj strani (obična nepažnja)
5
Utvrdjivanje pouzdanosti
U cilju smanjenja jaza očekivanja Eliotov komitet i IFAC su usluge utvrdjivanja pouzdanosti definisale kao nezavisne profesionalne usluge koje poboljšavaju kvalitet informacije ili njenog konteksta za donosioca odluka.
Usluge pouzdanosti obuhvataju:
- Fin izveštaje - Fin. informacije i procenu pouzdanosti i relevantnosti budućih informacija - Informacije nefinansijske prirode (procena pouzdanost vrednovanja uspešnosti poslovanja na
osnvou ostalih karakteristika koje nisu fin. prirode)
- Procenu kvaliteta informacionih sistema i sistema kontrole rizika - Procenu postupanja u skladu sa smernicama za upravljanje preduzećem
III ETIKA ZA PROFESIONALNE RAČUNOVODJE
Osnovni cilje kodeksa je da se članovima profesije daju smernice za očuvanje profesionalnog stava i njihovog ponašanja na način koji će poboljšati ugled njihove profesije u celini. Standardi računovodstvene profesije su odredjeni javnim interesom.
Etički kodeks nudi osnovne principe koji su uopštene prirode i nisu namenjeni rešavanju etičkih problema profesionalnih računovodja u konkretnom slučaju. Ipak daju detaljno uputstvo u pogledu praktične primene ciljeva i osnovnih principa imajući u vidu situacije koje se javljaju u računovodstvenoj profesiji.
IFAC se odnosi na principe Kodeksa profesionalne etike za računovodje.
AICPA se odnosi na principe Kodeksa o profesionalnom ponasanju i sprovode se na osnovu zakona.
IFAC-ove smernice su primenjive na sve profesionalne računovodje i na računovodje koje obavljaju javnu praksu.
