2
SADRŽAJ
1. Uvod ............................................................................................. .3
2. Nastanak kontrole ........................................................................ .4
3. Definicija kontrole i revizije ........................................................ .5
4. Standardi revizije ......................................................................... .8
5. Primena u osiguravajućim društvima ........................................... 10
6. Revizijski dokazi i postupci ......................................................... 12
7. Finansijska kontrola i analiza ....................................................... 15
8. Zaključak ...................................................................................... 19
Literatura ........................................................................................... 20
3
1.
UVOD
Menadžment savremenog privrednog društva suočen je sa potrebom donošenja poslovnih
odluka u vezi sa ostvarenjem poslovnih ciljeva. Sistem internog nadzora koji uključuje sve mere
pažnje usmerene na sprečavanje grešaka prekomernih troškova i prevare, proverava i obezbeđuje
pouzdanost informacija. Ključni zadatak internog nadzora jeste da kontroliše sve delove preduzeća
da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na početku poslovnog perioda kao i da o tome
podnose informaciju menadžmentu privrednog društva. Za pojačano interesovanje za uspostavljanje
internog nadzora razlog više su i prisustvo nelojalne konkurencije, povećane konkurencije i erozije
poslovnog morala.
5
3. DEFINICIJA KONTROLE I REVIZIJE
3.1. Kontrola
Postoje različite definicije pojmova kontrola i revizija u literaturi gde se, obično, razgraničenje
između njih zasniva na radnim postupcima ili licima koji ih obavljaju, ali se u praksi najčešće greškom
koriste u istom smislu. Teško je tačno ih razgraničiti jer obe spadaju u domen nadzora, odnosno
provere. Reč kontrola potiče od francuske reči koja znači "protiv-uloga", dakle, provera koja se vrši
putem suprotstavljanja, tj. upoređivanja između onoga što jeste i onoga što treba da bude. Odatle
možemo zaključiti da je kontrola utvrđivanje činjenica i njihovo upoređivanje, odnosno, suština
kontrole sastoji se u upoređivanju. Kontrola kao funkcija provere koristi se u najrazličitijim područjima
ljudske delatnosti. Sa gledišta nadzora, tj. provere poslovanja privrednih subjekata možemo je
definisati kao stručni i sistematski nadzor zasnovan na ispitivanju, upoređivanju i prosuđivanju
poslovanja preduzeća. Kao takva, ona je uključena u svaku njenu osnovnu funkciju kao stalni
mehanizam, a deluje preventivno na izvršavanje poslovnih procesa i obavlja se tekuće sa njegovim
odvijanjem.
Podela kontrole se može vršiti prema različitim kriterijumima: subjektu kontrole, objektu, vremenu,
intenzitetu, poslovnim funkcijama i drugo. Mada su svi ovi aspekti od značaja, najvažnija podela je na
unutrašnju (internu) i spoljnu (eksternu). Interna kontrola ima svoje dve bitne karakteristike:
1) Ona je uključena u pojedine delove poslovnog procesa sa kojim predstavlja jednu organsku celinu i
sa njim se istovremeno obavlja,
2) Kroz odgovarajući sistem organizacije ovu kontrolu obavljaju zaposleni ili određeni organi
odnosnog osiguravajućeg društva. Interna kontrola je sveobuhvatna, te pokriva celokupno poslovanje
privrednog subjekta i predstavlja glavni i osnovni vid nadzora nad njegovim poslovanjem. Ona
obezbeđuje garanciju rukovodstvu preduzeća u pogledu pouzdanosti računovodstvenih podataka koji
se koriste pri donošenju odluka.
Ciljevi interne kontrole su:
1) Obezbeđenje sredstava privrednog subjekta od rasipanja, pronevera i neefikasnosti
2) Unapređenje tačnosti i pouzdanosti knjigovodstvenih i operativnih podataka
3) Pridržavanje poslovne politike preduzeća. Interna kontrola može biti administrativna,
računovodstvena ili finansijska. Jaka interna kontrola predstavlja značajnu prepreku za vršenje
prevara i pronevera ali ih ne može u potpunosti onemogućiti jer joj obim smanjuju troškovi
koji ona iziskuje, što predstavlja njeno glavno ograničenje. Ispitivanje i ocenjivanje postojeće
interne kontole preduzeća predstavlja prvu fazu rada revizora i ona se uzima kao osnova za
određivanje obima i pravca revizije. Pod spoljnom (eksternom) kontrolom se podrazumeva ona
kontrola koju obavljaju lica, ili organi koji ne pripadaju odnosnom privrednom subjektu.
Može se vršiti na poziv subjekta od strane stručnih institucija, zavoda i slično, a u cilju utvrđivanja
određenih nedostataka, propusta, kao i davanja predloga za njihovo otklanjanje.
Može se vršiti i na osnovu naloga odgovarajućeg eksternog, kontrolnog organa koji je za to ovlašćen
zakonskim propisima. Za razliku od interne, u načelu ne pokriva celokupni poslovni proces i nema
isključivo karakter tekuće kontrole. Ona je prevashodno stručna jer je obavljaju kadrovi koji poseduju
6
šire stručno znanje i to na osnovu dokumenata i drugih odgovarajućih informacija, pa stoga pretežno
ima karakter dokumentarne kontrole, kao i revizija od koje se razlikuje u pogledu ciljeva i intenziteta.
Ona ima i formalni karakter jer prvenstveno ispituje da li su se privredni subjekti pridržavali
odgovarajućih zakonskih propisa u svom poslovanju. Internu kontolu vrše lica zaposlena u privrednim
subjektima ili njihovi specijalizovani organi, dok eksternu obavljaju razne inspekcijske službe,
kreditori (pre svega poslovne banke) i drugi državni organi. Kontrola koju je ranije sprovodila SDK
nad finansijskim stanjem i rezultatima poslovanja preduzeća iskazanim u godišnjim obračunima, imala
je primarni zadatak da zaštiti društvenu svojinu, ali je bila samo formalnog karaktera jer se ispitivalo
samo da li se preduzeće u svom radu pridržavalo zakona i propisa, a ne da li su rezultati poslovanja
realni i korektno prezentovani. Inspekcijske službe imaju parcijalnu kontrolnu funkciju pošto one
kontrolišu samo ona područja koja spadaju u njihovu ingerenciju. Inspekcije mogu biti: tržišna,
devizna, sanitarna, građevinska, komunalna, veterinarska, prihoda, rada i dr. Kontrolna funkcija
poslovne banke kao davaoca kredita je prvenstveno usmerena na ispitivanje kreditne sposobnosti i
kontrolu namenskog korišćenja kredita od strane komitenta.
3.2. Revizija
Reč revizija vuče poreklo od latinskog glagola koji znači "ponovo videti". Zbog toga se ona obično
i određuje kao funkcija provere poslovanja jer predstavlja naknadno proveravanje obavljenih poslovnih
događaja koje se vrši na osnovu postojećih dokumenata. Ima uglavnom kolektivni karakter, za razliku
od kontrole. Kontrola i revizija se međusobno dopunjuju da bi se ostvario cilj adekvatnog nadzora nad
poslovanjem privrednog subjekta. Uspeh revizije u velikoj meri zavisi od postojanja i funkcionisanja
mehanizma kontrole. Neki autori nazivaju reviziju čak i "naknadna kontrola" ili "kontrola kontrole".
Revizija se u zakonu o računovodstvu i reviziji definiše kao "ispitivanje računovodstvenih iskaza radi
davanja mišljenja o tome da li oni objektivno i istinito prikazuju stanje imovine, kapitala i obaveza,
kao i rezultate poslovanja pravnog lica". Lice koje sprovodi reviziju i odgovara za njegovu istinitost i
objektivnost, naziva se revizor. Revizija se obavlja u skladu s zakonom o računovodstvu i reviziji,
međunarodnim standardima revizije (MSR) i kodeksom etike za profesionalne računovođe.
Cilj revizije finansijskih izveštaja je da omogući revizoru da izrazi mišljenje o tome da li su finansijski
izveštaji po svim bitnim pitanjima sastavljeni u skladu sa MRS. Revizija se obavlja na osnovu Ugovora
koji se zaključuje u pismenoj formi. Preduzeće za reviziju šalje pismo o angažovanju svom klijentu pre
početka revizije, u kome ga informiše o ciljevima, prirodi i obimu posla koji treba da se obavi. Obaveze
revizora su: da izradi izveštaj o reviziji, da mišljenje o istinitosti i objektivnosti iskaza, obavesti upravu
preduzeća o svim utvrđenim slabostima i da predloge za njihovo prevazilaženje, naglasi sve specijalne
zahteve i drugo.
Obaveze klijenta su: da sastavi računovodstvene iskaze u skladu sa zakonima, da se stara o vođenju
adekvatnih računovodstvenih evidencija, da učini dostupnim sve evidencije i odgovarajuće podatke
revizoru. Kao i u slučaju kontrole, podela revizije se može izvršiti prema različitim kriterijumima:
predmetu revizije, intenzitetu, periodu za koji se vrši, raspoloživom vremenu i drugo. Međutim, u
savremenoj stručnoj literaturi osnovna podela se vrši prema organima revizije - na internu i eksternu
reviziju. Karakter rada internog i eksternog revizora se u mnogome razlikuju ali imaju iste ciljeve - da
ocene i podnesu izveštaj o finansijskim iskazima i pouzdanosti njihovih podataka, da utvrde tačnost i
integralnost knjigovodstvene evidencije.
Interna revizija je ona revizija koju obavljaju lica zaposlena u privrednom subjektu koje je objekt
revizije. Najčešće se organizuje kao posebna funkcija u okviru preduzeća, kao odelenje pod
neposrednim rukovodstvom generalnog direktora (predsednika kompanije). Ona u većini zemalja, kao
i u našoj, nije propisana zakonom, pa njeno osnivanje zavisi od potrebe i odluka odgovarajućih organa
