Ekonomija kao posebna nauka (1 deo)

1. POJAM I ODREĐENJE EKONOMIJE

1.1. Pitanja od značaja za razumevanje ekonomije

Šta je to ekonomija? Zašto proučavati ekonomiju? Kako nam poznavanje osnovnih ekonomskih zakonitosti može pomoći da unapredimo svoj život, da uspemo u svojoj profesiji?
Konačno, kakvo je mesto i značaj ekonomije za menadžment i zašto je izučavanje ekonomije potrebno menadžerima?
Ljudi iz sveta menadžmenta često ne razumeju značaj i suštinu ekonomije, pa tako je ili zaobilaze u širokom krugu ili gaje jedan tutorski odnos prema ekonomiji, smatrajući je sluškinjom menadžmenta, ili nešto slično. Smatra se da nije neophodno odlično poznavati ekonomiju da bi se upravljalo. Pa ipak, određeno znanje iz ekonomije je neophodno za poslovni uspeh. Koliko je to znanje? Kako da znamo koliko nam je potrebno da znamo iz oblasti ekonomije da bismo to znanje uspešno primenili u praksi? To su sve pitanja na koja će ovaj udžbenik pokušati da odgovori. Da li će u tome i uspeti, to pre svega zavisi od onih koji ga budu čitali i proučavali.
Ipak, imajmo na umu pristup koji ima P. Samuelson, jedan od najvećih savremenih ekonomista i tvorac najboljeg udžbenika ekonomije svih vremena. On kaže : „Naravno, proučavanje ekonomije vas ne može učiniti genijem. No, bez ekonomije kocka života je krivotvorena na vašu štetu.“ I dalje: „Nadamo se da ćete uvideti da je ekonomija, osim što je korisna, sama po sebi očaravajuće područje. Generacije su studenata, često na njihovo iznenađenje, otkrile kako ekonomija može biti podsticajna.“

1.2. Pojam ekonomije

Termin ekonomija potiče od starogrčkih reči “oikos” (kuća, gazdinstvo, domaćinstvo) i “nomos” (pravilo, red, zakon). U antičkoj Grčkoj ekonomija je označavala pravila o vođenju domaćinstva.
Pojam ekonomija podrazumeva dva različita značenja: 1) ekonomija kao delatnost i 2) ekonomija kao nauka.
1) Ekonomija kao delatnost predstavlja način proizvodnje, raspodele i razmene različitih dobara radi zadovoljavanja različitih društvenih potreba, i ona je stara koliko i civilizacija. Tako shvaćena, ekonomija predstavlja samo način društvene organizacije raspoloživih dobara i usluga kako bi se zadovoljile određene društvene potrebe. Drugim rečima, ekonomija predstavlja ukupnost međusobno povezanih društvenih aktivnosti koji čine društvenu reprodukciju, tj. aktivnosti proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje, u cilju povećanja ukupnog društvenog bogatstva – blagostanja. Ovo shvatanje označava ekonomiju prvenstveno kao sistem društvenih delatnosti koje za cilj imaju povećanje društvenog bogatstva. Otuda se ekonomija pojavljuje kao sinonim za bogatstvo, odnosno blagostanje. Pod bogatstvom ne podrazumevamo samo materijalno (obilje različitih proizvoda i usluga, sredstava, resursa, novčanih fondova) već i nematerijalno bogatstvo (kulturno uzdizanje, obrazovanje, duhovni prosperitet itd.).
2) Ekonomija kao nauka predstavlja relativno mladu naučnu disciplinu koja se različito definiše. Ovde ćemo navesti dve najšire prihvaćene definicije ekonomije:
2.1) „Ekonomija је nauka o alternativnom korišćenju retkih resursa.“ (L. Robins)
2.2) „Ekonomija je naučno proučavanje kako društva upotrebljavaju sredstva da bi proizvela korisna dobra i raspodelila ih različitim ljudima.“ (P. Samuelson, V. Nordhaus)
Ekonomiju možemo i jednostavnije definisati, kao nauku koja za predmet svog proučavanja ima ekonomiju kao oblast.
Koji su to ključni pojmovi koji proizlaze iz ove definicije ekonomije? Šta možemo zaključiti o osnovnim obeležjima ekonomije kao nauke? Postoje četiri ključna pojma koji su neizbežni elementi svake ekonomije. Ključni pojmovi ekonomije su:
a) Retkost (ograničenost) resursa
b) Oskudnost dobara koja nam stoje na raspolaganju
c) Mogućnost izbora
d) Efikasnost upotrebe raspoloživih dobara
Da objasnimo ove pojmove detaljnije.
a) Ograničenost resursa znači da nije moguće beskonačno iskorišćavati resurse već da su oni ograničeni po svom obimu i trajanju.
b) Oskudnost se definiše kao ograničena količina potrebnih dobara, nedovoljna da zadovolji sve prohteve kupaca. Kada bi bilo dovoljno dobara i usluga na raspolaganju kupcima, onda ne bi bilo potrebe za postojanjem ekonomije.