Elektronski potpis

Електронски потпис, је скуп података у електронском облику који су придружени или су логички повезани са другим подацима у електронском облику и служе за инедтификацију потписника и аутентичност потписаног електронског документа. Електронски потпис представља технологију чијом се применом у системима електронског пословања омогућава провера аутентичности потписника, дате поруке или документа. Као што се својеручни потпис користи у стандардном пословању, електронски потпис се користи у електронском. Он има и додатну особину да штити интегритет електронски потписане поруке.

Три основне врсте електронских потписа су: скенирани ручни потпис, (који нема правну снагу), дигитални потпис и биометријски потпис. Предност електронског потписа у односу на класичан се састоји у томе што је електронски потпис гаранција и чувар аутоентичности потписа јер се текст за који је он електронски везан, не може мењати. Особа која жели дигитално да потпише неки документ, чини то тако да својим тајним кључем (који зна само та особа) шифрира документ који жели дигитално да потпише. Такав дигитално потписани документ није заштићен од читања, пошто се дешифровање обавља јавним кључем који није тајна, али то и није намера дигиталног потписа.

Особа која прими тај документ, дешифрира га јавним кључем особе која је потписала документ и уколико је стварно та особа, чији се јавни кључ користи за дешифровање поруке, шифрирала (потписала) документ, добијамо изворни документ.