1. UVOD
Ideja o evropi kao kulturnoj i politički jedinstvenoj teritoriji pojavila se mnogo pre
dvadesetog veka. Mnogi pojedinci su je oblikovali na različite načine i sa različitim
ciljevima, ali je ona dugo postojala kao utopija koja nije mogla da se primeni zbog
trenutnog poretka u Evropi. U ulozi Hegemona, kako političkog tako i ekonomskog,
smenjivale su se velike sile, kao što su Francuska, Engleska, Austro-Ugarska, pa se ideja o
Ujedinjenoj Evropi gubila zbog sukoba ili se nacionalizovala, što je slučaj u
ekspanzionističkoj politici Napoleona Bonaparte. Potreba za uspostavljanjem unutrašnjeg
mira u Evropi dovela je do jačanja zamisli o Ujedinjenoj Evropi i do pojave organizovanog
propagiranja te zamisli, pa čak i do udruživanja pokreta za Ujedinjenje Evrope iz raznih
zemalja. Međutim, tek sa sazrevanjem političke svesti, usled dva svetska rata koja su
donela velika razaranja i degradaciju dotadašnjih odnosa u svetu uopšte, dolazi do
ozbiljnijeg stava prema stvaranju jednog vida ujedinjenja u Evropi. Naravno, integrisanje
evropskih država je proces koji je spor i nimalo jednostavan, te on i dalje traje menjajući
svoj obim i značenje svake godine.
1
1. januar 1981.
- Grcka postaje 10-ti clan EZ
1. januar 1986.
- Spanija i Portugalija postaju clanovi EZ.
1. januar 1987.
- Na snagu stupa jedinstveni evropski akt, potpisan u Luksemburgu
1986 godine.koji promovise projekat Evropa 1992.
7. februar 1992.
- Na samitu u Mastrihtu potpisan ugovor o EU sa zadatkom da
olaksa razvitak ekonomske, monetarne kao i politicke unije
Januar 1993.
- Sporazum iz Mastrihta stupa na snagu.
Januar 1994.
- Osnivanje evropskog monetarnog instituta (EI) kao prethodnika
evropske centralne bankeali sa daleko manje kompetencija nego sto ce imati
Centralna banka
1. januar 1995. -
Cetvrto prosirenje EU kada su joj se prikljucile jos 3 zemlje:
Austrija, Svedska i Finska
25. mart 1995.
- Na snagu stupa sengenski sporazum o otvorenim graniocama,
ukidaju se granicne kontrole izmedju zemalja koje su potpisale sporazum i
povecava se saradnja izmedju policije i sudova
13. decembar 1997.
- EU pocinje proces za prosirenje clanstva u koje treba da bude
ukljuceno 10 zemalja istocne evrope i Kipar.
25. mart 1998.
- Evropska komisija formalno preporucuje 11 zemalja za ulazak u
EMU i ucestvovanje u stavranju EURA. To su Nemacka, Francuska, Austrija,
Belgija, Finska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandiaj, Portugalija i Spanija.
1. januar 1999.
- Centralnu monetarnu vlast preuzima evropska centralna banka
(ECB) sa sedistem u Frankfurtu.
4. januar 1999.
- EURO vazi kao obracuska jedinica u 11 zemalja clanica EMU. Iz
upotrebe nestaje ECU
1. januar 2002.
- EURO postaje zakonsko sredstvo placanja
Evropska Unija
je rezultat procesa saradnje i integracije koja je pocela 1951
izmedju sest drzava. Posle skoro 50 godina sa cetiri talasa pripajanja EU danas ima 15
zemalja clanica i pretenduje svome petom pripajanju, ovog puta prema Istocnoj i Juznoj
Evropi. Misija evropske unije je da organizuje odnose izmedju zemalja clanica i njihovih
naroda na osnovama solidarnosti.
Glavni
ciljevi
su:
promocija ekonomskog i socijalnog progresa (jedinstveno trziste je osnovano 1993
god., jedinstvena moneta 1999 god.)
predstavljanje identiteta EU na medjunarodnoj sceni( kroz EU pomoc ne-EU
zemljama, zajednicke medjunarodne i sigurnosne rezolucije, akcije u medjunarodnim
krizama, zajednicka pozicija medju medjunarodnim organizacijama)
prtedstavljanje evropskog gardjanstva (koji ne menja nacionalno gradjanstvo)
razvijanje polja sloboda,bezbednosti i pravde
odrzavanje i gradjenje zakona EU
Primarne
brige
EU su postavljanje pojedinaca i njihovih interesa postavljanje u
srce evropskih integracija. Evropske institucije smatraju postovanje fundamentalnih prava
kao osnovnog principa evropskog zakona i razvile su zakonodavstvo o slobodi kratanja u
okviru EU. Sa rezolucijom Mastrihta veza izmedju gradjana u zemljama clanica i EU je
3
