Sankcija

Друштвене норме, које уређују владање људи у друштву, разликују се међу собом према различитим моментима, ол којих се најчешће, један, којем је наука наклоњена, издваја као основни или битан. Оно што је свим врстама норми заједничко, јесте да све имају санкцијукоја им обзебеђује ефикасност. Санкиије су степеноване према интензитету обухватају средства као што су подсмех, презир, бојкот, све до оних која примењују физичку силу, уклучујући одузимање живота. Ове посљедње, иако су мњењем заједнице прихваћене као легитимне, правом могу бити забрањене, што знгчи да са становишта правног поретка представљају прекршаје важећих правних норми који, као такви, условљавају примјену правних санкција

Као упозорење да ће се нанети зло одузимањем материјалног или духовног добра, санкиија, унапред прописана или исксутвом потврђена као друштвена реакција за непоштовање правила одређене друштвене заједнице, представла средство утицаја или додатни мотив за поштовање норме.

 Правна правила су врста друштвених норми која је од других одељена посебношћу санкиије. Санкције правних норми извршава држава својом неотклоњивом принудом (монопол физичке силе).

Санкција (sanctio – казна )

Термин санкција долази из латинског језика и преузет је у већини европских језика са углавном истим значењем. Sanctio (лат. Sancire) у преводу значи учинити светим, неповредивим у религијском смислу. Касније је религијски елемент ишчезнуо, али је остала идеја неповредивости, непрекршивости правила.^. Међутим, у зависности од сфере друштвеног живота у којој се израз користи, значење у извесној мери варира. Неподударности су уочљиве између коришћења израза у социолошком, политичком, правном, економском, етичком, религијском или педагошком смислу.