Visoka Ekonomska škola strukovnih studija
Peć – Leposavić
SEMINARSKI RAD
Predmet: MEĐUNARODNE FINANSIJE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE
TRŽIŠTE KAPITALA I BERZE
Mentor: Student:
Leposavić,April,2020
Sadržaj
Uvod……………………...……………………………………………………………………….1
1.POJAM, FUNKCIJE I CILJEVI TRŽIŠTA KAPITALA……………..…………………..2
2. UCESNICI NA TRŽIŠTU KAPITALA...…………………………………………………..5
3. ULOGA BANAKA U RAZVOJU TRŽIŠTA KAPITALA………………………………..7
BERZE……………………………………………………………………………………………8
2. POJAM BERZE………………..…………………………………………………………….8
3. ELEMENTI BERZE……………………………………………………………………….…9
4. PRINCIP RADA BERZE……………………………………………………………………10
ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………………12
LITERATURA………………………………………………………………………………….13
Odnos izmedu emitenata i banke reguliše se na dva osnovna nacina i to: zakljucivanjem
ugovora i zakljucivanjem komisionog ugovora.
1
1. POJAM, FUNKCIJE I CILJEVI TRŽIŠTA KAPITALA
Tržište kapitala predstavlja institucionalno organizovani prostor sa svim potrebnim
elementima za njegovo funkcionisanje, u odredenom vremenu i definisanim pravilima i
uzansama ponašanja ucesnika. Na tom prostoru i u okviru njegovog okruženja i pravila
ponašanja, organizovano se susrecu ponuda i tražnja sa kapitalom.
Tržište kapitala u osnovi, predstavlja specijalizovano tržište na kome se novac- kapital
traži i nudi dugorocno i na kome se trguje vec emitovanim dugorocnim vrednosnim papirima.
Primarno tržište kapitala ima vitalnu funkciju kreiranju kapitala.Proces koji oznacava razmenu
finansijskih sredstava, predstavlja mehanizam kroz koji funkcioniše primarno tržište kapitala.
Kreira se kapital i inicijalna prodaja na tržištu kapitala. Nakon toga, emitovane akcije i
obveznice dobijaju relativno nezavistan život i cirkulišu na sekundarno tržištu kapitala.
Sekundarno tržište kapitala prihvata na primarnom tržištu emitovane akcije i obveznice i
odreduje uslove da se njime trguje. Ovde nema nikakve pojave finansijskih sredstava vec se
obavlja promet dugorocnih vrednosnih papira.
Vanberzanski nacin funkcionisanja tržišta je sistem dogovorenog tržišta. Za razliku od
tržišta novca, tržište kapitala u svim zemljama tržišne privrede je institucionalnog karaktera.
Transakcije koje se na ovom i u okviru ovih institucija odvijaju nazivaju se kapitalnim
transakcijama, a vrednosni papiri kojima se trguje na tržištu kapitala- efektima.
Tržište kapitala inkorporira u sebi sledeca tri tržišta:
1. kreditno- investiciono tržište;
2. hipotekarno tržište;
3. tržište vrednosnih papira dugorocnog karaktera.
Prema tome, tržište efekata samo je jedan segment tržišta kapitala koje kompleksna
tržišna kategorija sastavljena od tri specijalizovana tržišta, zavisno od finansijskih instrumenata
koje se kupuju i prodaju. Predmet kupoprodajnih transakcija na tržištu kapitala je iskljucivo
kapital, odnosno novcana sredstva dugorocnog karaktera. To prakticno znaci da se pojam
kapitala sa aspekta tržišta kapitala izjednacava sa pojmom štednje i pojmom plasmana te štednje
na rok takode nije kraci od jedne godine.
1
Berze i berzansko poslovanje, dr. Žarko Ristic, dr. Slobodan Komazec i drugi, za izdavaca Nenad Jelesijevic 2006.
godine;
Prema tome, izvori kapitala u okviru jedne nacionalne ekonomije su:
1. Novcana štednja kao osnovni izvor kapitala, koja predstavlja odlaganje nacionalnog
dohotka.
Novcana štednja je u direktnoj zavisnosti od:
- zarada i akumulacija;
- ocekivanog prihoda u buducem periodu;
- razvijenosti instrumenata stimulativne štednje;
- funkcionisanja i razvijenosti sekundarnog tržišta vrednosnih papira.
Sa aspekta vlasnika, štednja može imati svoj pojavni oblik kao:
- štednja pojedinaca ili stanovništva;
- štednja privrednog sektora;
- štednja javnog sektora.
Motivi za štednju su vrlo kompleksni i razliciti. Motivi štednje pojedinaca su svakako
najbrojniji, i takode najuticajniji za formiranje ukupnog iznosa kapitala kao ponude na tržištu
kapitala, koji mogu biti materijalne i nematerijalne prirode. Štednje privrednog sektora odnose se
na želju preduzeca da ostvari prihod po osnovu štednje, veci stepen konkurentnosti i veci stepen
finansijske samostalnosti.
2. Transformacija u kapital, je drugi znacajni izvor kapitala koji predstavlja rezultat rada
bankarsko- finansijskog sektora i njegove mogucnosti da bilo koji oblik štednje transformiše u
kapital.
Na tržištu kapitala, kapital se može koristiti kao:
1. Zajmovni kapital, koji predstavlja takav oblik kapitala u kojem se korisnik kapitala
javlja kao dužnik, a vlasnik kapitala kao poverilac. Karakteristicno za zajmovni kapital je da se
izmedu izmedu duznika i poverioca uspostavlja direktni ili posrednicki kreditni odnos.
U teoriji i praksi su poznata tri oblika zajmovnog kapitala:
- Investicioni kredit;
- Hipotekarni kredit;
- Dugorocni zajam.
