светлости између два краја оптичког влакна и има широку примену.Користи се за
оптичке комуникације на већим удаљеностима и већим пропусним опсегом (брзином
података) од жичаних каблова. Оптичка влакна се користе уместо металних жица јер
сигнал путује дуж њих са мањим губицима; поред тога, влакна су такође имуна на
електромагнетне сметње, проблем који металне жице претерано трпе.

Оптичка

влакна  обично  укључују  провидно  језгро  окружено  провидним  премазним
материјалом  који  има  нижи  индекс  преламања.  Светлост  се  задржава  у  језгру
феноменом  тоталне  унутрашње  рефлексије,  због  чега  влакно  делује  као  таласовод.
Влакна  која  подржавају  вишеструке  путеве  пропагације  или  попречне  модове
називају  се  мултимодним  влакнима,  док  се  влакна  која  подржавају  један  мод  зову
једномодна влакна. Вишемодна влакна обично имају веће пречнике језгра и користе
се  за  комуникацијске  везе  на  кратким  растојањима  и  апликације  где  се  мора
преносити  велика  снага.  Испоставило  се  да  је  повезивање  дужина  влакана  често
компликованије  од  повезивања  жица  или  каблова,  и  укључује  пажљиво  цепање
влакана, савршено поравнавање језгара влакана и повезивање тих поравнатих језгара
влакана.

Оптичка влакна обично укључују провидно језгро окружено провидним

премазним  материјалом  који  има  нижи  индекс  преламања.  Светлост  се  задржава  у
језгру  феноменом  тоталне  унутрашње  рефлексије,  па  влакно  делује  као  таласовод.
Влакна  која  подржавају  вишеструке  путеве  пропагације  или  попречне  модове
називају  се  мултимодним  влакнима,  док  се  влакна  која  подржавају  један  мод
називају једномодна влакна. Вишемодна влакна обично имају веће пречнике језгра и
користе се за комуникационе везе на кратким растојањима и апликације где се мора
преносити  велика  снага.  Испоставило  се  да  је  повезивање  дужина  влакана  често
компликованије  од  повезивања  жица  или  каблова,  и  укључује  пажљиво  цепање
влакана, савршено поравнавање језгара и повезивање поравнатих језгара.

Анђела Јокановић, Оптички каблови

Оптички систем преноса

Захваљујући развоју ласера и оптичких влакана настала је нова ера у

телекомунукацијама.  Оптичка  влакна  данас  заузимају  позицију  најповољнијег
медијума за пренос сигнала – информација великим брзинама за везе на блиским и
далеким растојањима. Технологија производње је доста напредовала, мада је процес
и  даље  у  току.  Већ  је  достигнут  такав  ниво  да  је  производња  и  примена  оптичких
влакана постала најјефтиније и најефикасније решењеза потребе преноса свих врста
информација. Оптичко влакно је светловод, праве се од одређене врсте песка који је
јако јефтин материјал и има га у неограниченим количинама. Оптика се поставља у
ТК  (телекомуникациону)  канализацију  са  горње  стране  отвора  и  причвршћује  се
одговарајућим носачима. Оптичка влакна и каблови су осетљиви на савијање па се
пакују  на  посебан  начин,  постављају  се  „удувавањем“  или  провлачењем.  Више
оптичких  влакна  налази  се  у  оптичком  каблу.  На  оптички  пренос  не  утичу
спољашњи фактори, имају дужи век трајања и лако се уоче кварови.

Пренос информација оптичким влакном

Светлост је елекромагнетни талас, чије су фреквеније реда 10

Hz. Чвеково

око  разликује  опсег  талсних  дужина  од  400  до  700  nm.  У  оптичким  ТК  за  пренос
поруке  користи  електромагнетни  таласи  који  су  на  самој  граници  видљивог  и
инфрацрвеног спектра  –  у опсегу таласних дужинаод 800 до 1600  nm. Оптички ТК
систем се, као и сваки ТК систем, састоји из предајног, преносног и пријемног дела.
Међутим,  код  оптичких  ТК  система  се  уместо  трансформације  сигнала  електрични
или  RF  облик,  врши  трансформација  у  светлост.  Као  преносни  медијум  –
телекомуникациона  линија,  се  користи  оптичко  влакно.  Оптички  ТК  систем
представљен је на слици 1.

Слика 1. – Оптички телекомуникациони систем

На  улаз  оптичког  система  преноса  доводи  се  електрични  сигнал,  кога  оптички
предајник претвара у светлосни. Такав сигнал погодан је за пренос помоћу оптичких
каблова – светловода. Кроз оптички кабл такав светлосни сигнал стиже до оптичког
пријемника који га опет претвара у електрични сигнал. Осим ових примарних делова
система  неопходно  је  уградити  друге  склопове  и  уређаје  као  што  су  појачавачи
светлосног  сигнала  за  дуге  линије,  модеми  који  дигтализују  говорни  сигнал.  У
склопу  оптичке  мреже  постоје  и  многи  електрични  уређаји  –  појачавачи,