Elementi antibajke Hansa

Detinjstvo je za većinu ljudi zlatna oaza, skrovito jezgro koje zrači toplinu i utehu. A nezaobilazan deo svakog detinjstva jeste bajka: maštovita, treperava, nekad strašna, nekad zanosna, čudesna priča koja se uvlači u srce i snove budeći nadu da će na kraju sve biti dobro ako budemo istrajni i plemeniti, i ako se ne uplašimo od dalekih puteva do devetog carstva. Nada da nas negde na životnom putu čeka kristalni zamak sreće i princ na belom konju ili začarana princeza koja čeka poljubac što razbija čarolije.
Bajka je jedna od najlepših, najrasprostranjenijih i najvoljenijih vrsta u ukupnoj knjizevnosti za decu. Tihomir Petrović, u svojoj Istoriji srpske književnosti za decu, kaže: „bajka je najcenjeniji žanr u dečjoj književnosti“ , a slično misli i Novo Vuković, koji naglašava da je bajka: „verovatno, najvažnija vrsta u dečjoj literaturi. Po preoseku umetničkog nivoa, po dužini vremenskog perioda u kom se deca za nju interesuju i po intenzitetu tog interesovanja s njom se ne može uporediti nijedna književna vrsta“. Svojom maštovitošću i lepotom, bajka poput književnosti za decu u celini, „zadovoljava potrebe i zahteve deteta za lepim, ali i za saznajnim i vaspitnim“. Ona od iskona bogati detetovu maštu, zadovoljava njegovu žeđ za avanturom i čudesima, hrabri veru u pobedu istrajnosti i dobra.
Ljiljana Pešikan Ljuštanović naglašava sledeće: „Bajka, ovako gledano, hrabri dete na putu odrastanja koji jeste i težak, i neizvestan, i opasan. Bajke, smatra Betelhajm, otkrivaju svom mladom čitaocu ( ili slušaocu ) da je bogat, lep, plodan život dostupan čoveku, uprkos tegobama, ako on ne izbegne one opasnosti i sukobe bez kojih se ne može ostvariti istinski identitet. „Ove priče obećavaju da će detetu, ako se odvaži da se upusti u ovo zastrašujuće i tegobno traganje, priteći u pomoć blagonaklone sile i da će uspeti“. Dete zahvaljujući bajci, stiče poverenje u sebe i vlastitu snagu i još neprobuđene moći, uprkos telesnoj slabosti. Bajka uči hrabrosti življenja, njena poruka jeste da se borba isplati, da onaj ko napusti dom, odvoji se od roditelja i suoci sa vlastitim strahovima i destruktivnim težnjama može naći put do sebe i do voljenog bića“.
Autorske bajke, za razliku od usmenih bajki imaju poznate autore i nisu delo anonimnih pripovedača iz naroda koji prenose poznate priče od usta do usta i sa kolena na koleno.