Elementi finansijskih tržišta

Uvod

Finansijska tržišta predstavljaju mesta na kojima se trguje finansijskim instrumentima. Ona se mogu definisati i kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja sa različitim oblicima finansijskih instrumenata. Finansijsko tržište je određena finansijska infrastruktura brojih specializovanih tržišta i sklop institucija, mehanizama i instrumenata, pomoću kojih se stalno transfermišu oblici finansijske imovine privrednih subjekata. Jedna od naznačajnijih funkcija finansijskog tržišta je transferna funkcija. Transfernu funkciju, finansijsko tržište obavlja kao tržište gde se vrši emisija finansijskih instrumenata. Cilj finansijskih tržišta je da se finansijska štednja efikasno usmeri krajnjnim korisnicim. Učesnici na finansijskom tržištu se javljaju kao posrednici u procesu transfera finansijskih sredstava. Na finansijskim tržištima se kao učesnici, najčešće javnjaju poslovne banke i osiguravajuće organizacije. Dakle, to je deo finansijske infrastrukture u okviru koje se sučeljavaju odnosi ponude i tražnje novčanih sredstava u čemu učestviju bankarski i drugi finansijski posrednici.

Na finansijskom tržištima preduzeća dolaze do sredstava neophodnih za svoje finansiranja. Na njima se povezuju subjekti koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava i subjekti kojima nedostaje novac. Na taj način se povezuju dve značajne makroekonomske kategorije – štednje i investicije.

Posebna uloga finansijskog sistema jeste, da obezbedi nesmtan tok kretanja finansijskih sredstava između:

1) Javnog sektora
2) Sektora stanovništva
3) Sektora privrede
4) Inostranog sektora

Svako tržište, pa i finansijsko tržište ima svoje elemente. Osnovni elementi finansijskog tržišta su:

1) Tržište
2) Finansijski instrumenti
3) Učesnici na finansijskom tržištu

 Tržište

Finansijska tržišta predstavljaju jedan od sastavnih elemenata finansijskog sistema svake zemlje. Teško je dati jedinstvenu i univerzalnu definiciju pa se može govoriti o više pristupa pri njegovom definisanju. Najšire posmatrano, finansijsko tržište postoji svuda gde se obavljaju finansijske transakcije.
Finansijsko tržište je organizovano mesto i prostor na kome se nude finansijsko – novčana sredstva i na kome se u zavisnoti od ponude i tražnje organizovano formira cena tih sredstava.
Finansijsko tržište je ambijent u kome se emituju i prenose finansisjka potraživanja, izražava i realizuje ponudu i tražnju za finansijskim instrumentima. Ovo tržište obuhvata kao organizovane institucije neposrednu razmenu hartija od vrednosti između izdavalaca i investitora.
U principu se može govoriti o savršenom (perfektnom) i nesavršenom (inperfektnom) finansijskom tržištu. Stavovi o savršenom finansijskom tržištu polaze od izuzetno velikog broja kupaca i prodavaca sa relativno malim kapitalom. Cene se na savršenom tržištu formiraju u zavisnosti od ponude i tražnje, tako da na njih nemaju nekog posebnog uticaja ni kupci ni prodavci tržišnog materijala. Nesavršeno finansijsko tržište predstavlja realnost, realnu praktičnu teoriju. Na inperfektnom tržištu cena finansijske aktive se formira uticajem kupaca i prodavaca kao učesnika finansijskog tržišta.

Pored podele na perfektno i inperfektno, često je pristuna i podela na tržišta u užem i širem smislu. U širem smislu se može shvatiti kao bilo koje mesto gde dolazi do trgovanja, tj. Susretanja ponude i tražnje za različitim oblicima finansijskih sredstava ili aktive. Po užem shvatanju, finansijsko tržište se vezuje za tačno određeno mesto, vremen i prostor, gde se susreću ponuda i potražnja pod precizno definisanim pravilima i uslovima, uže shvatanje ovog pojma nas približava pojmu berze. Finansijsko tržište je odraz ekonomskog rasta i što je likvidinije to je veća spremnost investitora na ulaganje.

Polazeći od emisije različitih oblika finansijske aktive, finansijsko tržište može biti primarno i sekundarno.  Primarno finansijsko tržište je ono na kojem se prodaju nove emisije hartija od vrednosti. Prodajom emisija hartija od vrednosti prikuplja se nova novčana štednja ili trenutno slobodan novac. Na sekudarnom finansisjkom tržištu se obavlja stalna kupoprodaja već emitovanih hartija od vrednosti koji su u ruke investitora došli prethodnom prodajom na primarnom tržištu.
Obično primarna tržišta hartija od vrednosti nisu dovoljno poznata široj javnosti, jer se prodaja hartija od vrednosti prvim kupcima često odvija iza zatvorenih vrata. Veoma bitna finansijska institucija koja pomaže u početnoj prodaji hartija od vrednosti na primarnom tržištu jeste investiciona banka.

Najpoznatiji primeri sekundarnog tržišta su Njujorška berza koja trguje prethodno izdatim akcijama, mada se na tržištima obveznica na kojima se trguje prethodno izdatim obveznicama korporacija i američka vlada ostvaruje daleko veći obim trgovine. Ključne uloge na ovim sekundarnim tržištima pripadaju brokerima i dilerima. Brokeri deluju u ime ulagača i spajaju kupce sa prodavcima hartija od vrednosti. Dileri povezuju kupce i prodavce kupujući i prodajući hartije od vrednosti po unapred određenim cenama.

Kada na sekundarnom tržištu dođe do prodaje hartija od vrednosti, osoba koja je prodala papir dobija novac, ali kompanija koja je izdala vrednosni papir ne dolazi do novih sredstava, jer je do tih sredstava došla kada je svoje hartije od vrednosti prvi put prodala na primarnom tržištu. Sekundarna tržišta poseduju dve važne funkcije: prva je da olakšaju prodaju finansijskih instrumenata radi dolaženja do novca, a druga ona određuje cenu hartija od vrednosti koje je kompanija prethodno izdala na primarnom tržištu.

Finansijska tržišta su deo ekonomskog sistema. Na njih vrše uticaj promene na tržištu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takođe, finansijska tržišta vrše povratni uticaj na tržište proizvoda i faktore proizvodnje. Razvojem finansijskih tržišta povećava se ponuda finansijskih instrumenata, čime i drugi oblici aktive postaju predmet tržišnog valorizovanja.