Академија васпитачко медицинских струковних студија Крушевац,одсек
Ћуприја
Семинарски рад
Област:
Биохемија
ТЕМА: ДЕГРАДАЦИЈА ЕНДОГЕНИХ ПРОТЕИНА
Професор, Др.: Студент:
Јасмина Јовановић Мирковић Јован Митић 5122
Марјан Мариновић 5121
Ћуприја, новембар 2021.
2
1.Екстрацелуларна протеолиза
Екстрацелуларна протеолиза се остварује деловањем протеаза које се ослобађају из
резидуалних ткивних ћелија и инфламаторних ћелија. Ензими врше разградњу и
ремоделирање екстрацелуларних протеина упркос постојању високо-ефективних
инхибитора у екстрацелуларном простору, чија се инхибиторна моћ смањује
оксидативном инактивацијом у процесу протеолизе. Посебно осетљиви на оксидативну
модификацију су различити инхибитори серин-протеаза и а2-макроглобулин.
Оксидативно инактивисани инхибитори имају улогу у патогенези неких болести. У
цистичној фибрози налазе се у плућном секрету, а код реуматоидног артрита у
синовијалној течности.
1.1.Протеазе
Протеазе су ендопептидазе, разлажу пептидне везе у унутрашњости протеинске молекуле.
У односу на хемијске групе њиховог активног центра протеазе се могу класификовати у:
Серин-протеазе,
Метало-протеазе,
Цистеин-протеазе и
Аспартат-протеазе
Серин и метало-протеазе су активније при неутралном рН, оне катализују многе реакције
протеолизе у екстрацелуларним просторима. Серин-протеазе често активирају друге
серин-протеазе које су у инактивној форми (зимогени), што се дешава у процесу
фибринолизе и коагулације, активацији комплемената, хормонској продукцији,
фертилизацији. Серин-протеазе делују на пептидне везу између аргинина и лизина,
химотрипсин између фенилаланина, тирозина и триптофана). Цистеин и аспартат протеазе
имају оптималну активност при киселом Рн. Поред улоге у екстрацелуларној деградацији
протеина учествују и у интрацелуларној протеолизи у лизозомима.
3
Екстрацелуларна протеолиза је присутна у свим различитим физиолошким процесима,
међутим, када протеолитичка активност постане интензивна и пролонгирана она води ка
ткивном оштећењу. Тако неутралне протеазе имају водећу улогу у патогенези цистичне
фиброзе, емфизема плућа, раста, инвазивности метастатских тумора.
Коагулација је ензимски каскадни процес у којем се инактивна серин-преотеаза активира
другом серин.протеазом а крајњи продукт је фибрински коагулум. Зимогени серин-
протеаза у процесу коагулације су:
Протромбин (fii),
Проконвертин (fvii),
Проакцелерин (fXI),
Christmas-ov фактор (fix),
Хагеманов фактор (fXII).
Физиолошки се процес коагулације активира при повреди крвног суда, док је опасност
овог процеса у инфаркту миокарда. Фибрински коагулум се разлаже процесом
фибринолизе деловањем плазмина који настаје из зимогена плазминогена серин-
протеазом. Ткивни плазминоген активатор, као и други, урокиназа и стрептокиназасу
ефектни у терапији инфаркта миокарда, и постоји веровање да је урокиназа неопходна
за метастазу туморских ћелија. Плазминоген такође активира проколагеназу у
колагеназу која разлаже колаген у базалној мембрани капилара и лимфног система и
омогућава миграцију туморских ћелија.
