Farmakoterapija peptičkog ulkusa

Pod terminom acido-peptička oboljenja podrazumevaju se:

gastroezofagealni refluks, benigni „peptički” ulkus želuca i duodenuma, sekundarni ulkus zbog korišćenja uobičajenih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) i retki oblik ulkusa nastao kao posledica Zollinger-Ellison-ovog sindroma. Smatra se da u većini ovih bolesti razvoj kliničkih simptoma nastaje zbog izlaganja želudačnoj kiselini određenih delova gastrointestinalnog trakta (GIT-a). Zato je temelj terapije ovih bolesti kontrola gastričnog aciditeta, čak i onda kada ovakav pristup možda nije usmeren na rešavanje osnovnog patofiziološkog procesa bolesti. Napredak u razumevanju patogeneze i terapiji acido-peptičkih oboljenja kulminirao je otkrićem Helicobacter pylory i inhibitora protonske pumpe. Danas je poznato da eradikacija H. Pylori  efikasno pomaže zarašćivanju peptičkog ulkusa i sprečava vraćanje bolesti uvećini slučajeva. Inhibitori protonske pumpe su lekovi izbora uzarašćivanju erozivnog ezofagitisa i peptičkog ulkusa zbog njihovesposobnosti da skoro u potpunosti inhibiraju produkciju kiseline..Veliki napredak je učinjen i u racionalnoj terapiji specifičnog oblikadijareje, inflamatorne bolesti creva zbog napretka u razumevanjupatofiziologije bolest