Neželjena dejstva lekova

Neželјeno dejstvo leka (NDL) je odgovor organizma na lek koji je štetan i neplaniran, i koji se javlјa pri dozama normalno korišćenim za profilaksu, dijagnozu ili terapiju bolesti, ili izmenu neke fiziološke funkcije. Osim pomenutog, u neželјena dejstva spadaju: nepovolјne interakcije između lekova, izostanak terapijskog efekta leka i promene koje prate prekid primene leka na koji se organizam prethodno navikao.

Ne postoji lek koji nema neželјenih dejstava; postoje samo lekovi sa težim ili lakšim neželјenim dejstvima, zavisno od njihove sposobnosti da reaguju sa različitim tkivima i organima. Zato na neželјena dejstva treba misliti uvek kada se primenjuju lekovi; tada ćemo biti u prilici da neka neželјena dejstva predvidimo, a time i izbegnemo.

Neželјena dejstva lekova predstavlјaju veliko opterećenje za zdravstveni sistem. Studije su pokazale da se oko 6 odsto svih bolničkih pacijenata tamo nalazi zbog neželјenih dejstava lekova. Čak 10 do 20 odsto bolničkih pacijenata doživi bar neko neželјeno dejstvo leka dok boravi u bolnici. Međutim, postoji velika mogućnost da se neželјena dejstva izbegnu, ako se misli na njih: takvih je čak 50 odsto neželјenih dejstava.

Sva neželјena dejstva se mogu svrstati u tri velike grupe:

• A – NDL koja se mogu predvideti na osnovu mehanizma dejstva leka (npr. suvoća usta kod primene tricikličnih antidepresiva, zbog njihovog antimuskarinskog dejstva);
• B – bizarna NDL koja su nepredvidiva, retka, ne zavise od doze, obično su ozbilјna (npr. agranulocitoza kod beta-laktamskih antibiotika);
• C – NDL koja imitiraju obolјenja (npr. sindrom sličan sistemskom lupusu eritematodesu kod primene prokainamida ili hidralazina).