Kritična frekvenca treperenja

Milioni ljudi sirom sveta svakodnevno koriste vestacko osvetljenje koje nije stabilno,
vec je kod njega prisutno izvesno treperenje. Ista pojava je prisutna na monitorima
kompjutera i ekranima televizora. lako su nestalni stimulusi primetni samo u vrlo kratkom
vremenskom intervalu tokom posmatranja, dozivljavamo ih kao kontinualan i stalan nadrazaj
zato sto dolazi do integracije sukcesivnih bljesaka procesom koji se naziva fuzija treperenja.
Jos je u staroj Grckoj, bilo poznato da se isprekidan svetlosni stimulus opaza kao
kontinualna svetlost pri odredenoj frekvenci treperenja. U psihofizickim eksperimentima,
Kriticna frekvenca treperenja ili Kriticna fuzija treperenja predstavlja frekvencu tranzicije od
percepcije treperenja do stalne svetlosti. Ova frekvenca se moze meriti povecanjem ili
smanjenjem frekvencije stimulusa. Pri tome se mogu javiti blage razlike u izmerenim
vrednostima. Odredene razlike u vrednostima ove frekvence se mogu javiti i u slucajevima
kada posmatrac sam odreduje njenu vrednost u odnosu na merenje koju vrsi drugo lice.
Jedno od prvih psihofizickih merenja Kriticne frekvence treperenja je izvrseno u prvoj
polovini osamnaestog veka, od strane J. Segner-a (1740. godina), na Gotingenskom
univerzitetu. Pozivajuci se na medicinsku doktorsku disertaciju G.G. Bieleck-a, pokazao je da
se isprekidan svetlosni stimulus opaza kao neprekidan, iznad odredene frekvence. On je
objasnio ovaj eksperimentalni rezultat pretpostavljajuci da je do fuzije treperenja svetlosti
doslo usled postojanosti, odnosno odrzanja nadrazaja nakon svake svetlosne promene.
Pocetkom devetnaestog veka, narocito nakon radova Purkinje-a (1819. i 1823. godine)
i Plateau-a (1830.,1834. i 1835. godine), zapocinje era sistematskog ispitivanja fizioloskih
osobina oka i vizuelnog sistema. Veliki broj istaknutih fiziologa i fizicara koji su sprovodili
istrazivanja u polju vida, takode je izucavalo i fenomen treperenja.
Danas se zna da Kriticna frekvenca treperenja zavisi od velikog broja faktora. Cilj
ovog rada je upoznavanje sa Kriticnom frekvencom treperenja, kao i odredivanje njene
vrednosti i zavisnosti od talasne duzine, u uslovima normalnog (dnevnog) pozadinskog
osvetljenja.