Optička biometrija na OA-1000 aparatu

1 

Оптичка биометрија на ОА-1000 апарату 

Дипломски рад 

Ментор 

Студент                

Проф. др Оливера Клисурић   

Драган Голубовић 80/12 

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ 

ПРИРОДНО МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ 

ДЕПАРТМАН ЗА ФИЗИКУ 

2 

Садржај 

1. Увод .......................................................................................................................................... 3 

2. Људско око ............................................................................................................................... 4 

3. Увод у биометрију ................................................................................................................... 6 

Интерференција....................................................................................................................... 6 

Рефлектометрија ..................................................................................................................... 8 

Ултразвук .................................................................................................................................. 8 

4. Биометрија ............................................................................................................................... 9 

5. ОА-1000................................................................................................................................... 15 

6. Пахиметрија ........................................................................................................................... 24 

7. Експеримент ........................................................................................................................... 28 

8. Закључак ................................................................................................................................. 34 

9. Литература ............................................................................................................................. 35 

10. Биографија ........................................................................................................................... 37 

4 

2. Људско око 

Људско око је парни орган смештен у глави, у очним дупљама. Њега чине 

очне  јабучице  и  помоћне  структуре  ока.  У  овом  раду  ћемо  се  бавити  разним 

мерењима  унутрашњих  структура  ока,  па  је  потребно  навести  шта  све  улази  у 

састав очне јабучице. 

Очна јабучица је смештена у предњем делу орбите, облика је неправилне лопте и 

на њој се описују предњи и задњи пол, екватор, меридијани и видна линија. Очна 

јабучица је сложене грађе и у њен састав улазе омотачи или опне очне јабучице и 

прозрачан садржај очне јабучице. Омотаче очне јабучице делимо на:  



спољашњу или фиброзну опну -  рожњача и беоњача, 



средњу или судовну опну – ирис, цилијарно тело и судовњача и 



унутрашњу опну или мрежњачу.  

Садржај  очне  јабучице  (слика  1)  чине  прозрачни  делови  очне  јабучице  који 

пропуштају  и  преламају  светлосне  зраке  и  одржавају  сталност  интраокуларног 

притиска.  

Слика 1 - Попречни пресек ока [21] 

5 

Прозрачан састав очне јабучице чине: 



очна водица која испуњава предњу и задњу очну комору, 



сочиво и  



стакласто тело. 

За  потребе  овог  рада  од  кључног  су  нам  значаја  следећи  делови  људског  ока: 

рожњача, сочиво и ретина. 

Рожњача  је  провидна,  предња  петина  фиброзне  опне.  Има  улогу  да 

пропушта светлост и, такође, да прелама светлост зато што има облик конвексно-

конкавног  сочива.  Просечна,  нормална,  дебљина  рожњаче  износи  око  530 



m. 

Рожњача  нема  ни  крвних  ни  лимфних  судова  да  би  била  потпуно  провидна.  У 

грађи рожњаче разликује се неколико слојева. 

Сочиво је део прозрачног садржаја очне јабучице, смештен иза дужице, а 

испред  стакластог  тела.  Има  функцију  да  прелама  светлосне  зраке и  да  омогући 

акомодацију ока за гледање блиских предмета. Облика је биконвексног сочива и 

на  њему  разликујемо  предњу  и  задњу  страну.  Сочиво  заједно  са  цилијарним 

телом  има  могућност  промене  преломне  моћи  и  код  сочива  та  промена  износи 

око 14 диоптрија, са 20 на 34 диоптрије, колико је највећа преломна моћ сочива.  

Унутрашњи омотач очне јабучице, ретину, чине рецептори који примају светлосне 

таласе  и  претварају  их  у  нервни  импулс  који  дуж  видног  живца  одлази  до 

централног нервног система. Ретина се састоји из предњег слепог дела и задњег 

оптичког  дела  који  су  раздвојени  назупченом  линијом.  У  слепом  делу  нема 

рецептора  и  он  није  осетљив  на  светлост,  док  је  задњи  или  видни  део  ретине  у 

потпуности  попуњен  рецепторима  и  осетљив  је  на  светлост.  Постоје  два  типа 

рецептора,  чепићи  и  штапићи.  Први  су  одговорни  за  дневно  и  колорно  виђење, 

док  су  други  одговорни  за  гледање  ноћу.  Дебљина  ретине  износи  од  100  до 

250



m. 

Такође  је  важно  споменути  и  предњу  очну  комору.  То  је  простор  који  се  налази 

иза рожњаче, а испред дужице. Предњи зид коморе је рожњача, а задњи дужица 

и сочиво [1]. 

7 

Интерферометар  је  мерни  инстурмент  који  електромагнетне  или  механичке 

таласе  извора  прима  помоћу  детектора  па  се  помоћу  пруга  интерференције 

таласа  производе  прецизна  мерења.  Први  интерферометар  применио  је  Томас 

Јанг  у  експерименту  у  ком  је  истраживао  природу  светлости  1805.  године. 

Најзначајнији  допринос  у  развоју  интерферометра  дао  је  Алберт  Абрахам 

Мајкелсон  који  је  помоћу  интерферометра  1877.  Године  покушао  да  измери  

брзину светлости, док је 1887. Године заједно са Едвардом Вилијамсом Морлијем 

доказао  непостојање  етра.  Такође  је  унапредио  и  оптичке  астрономске 

интерферометре  којима  је  мерио  размере  звезда.    На  слици  2.  је  приказан 

Мајкелсонов интерферометар. 

Слика 2 – Мајкелсонов интерферометар [20] 

Данас  се  оптички  интерферометри  широко  користе  за  бројне  намене:  у 

спектроскопији,  астрономији,  физици,  геодезији  и  области  од  нама  великог 

значаја биометрији.