Slušni aparati

SLUŠNI APARATI

- diplomski rad - 

Mentor: Dr Olivera Klisurić

Kandidat: 

Ljiljana Pantelić

Novi Sad, 2013 

UNIVERZITET U NOVOM SADU 

PRIRODNO-MATEMATI

ČKI

FAKULTET 

DEPARTMAN ZA FIZIKU 

Ljiljana Pantelić: Slušni aparati

2 

Ovaj  rad  nastao  je  kao  rezultat  stečenog  teorijskog  i  praktičnog 

znanja tokom studiranja na Prirodno-

matematičkom fakultetu. 

 
Srd

ačno  se  zahvaljujem  mentoru,

  Prof.  dr 

Klisurić  Oliveri,  kao  i 

Prof.  dr  Kapor  Agneš  i  Prof.  dr  Komazec  Zoranu  koji 

su  uz  stručne  i 

pozitivne  sugestije,  ukazivanjem  na  greške  i  njihovim  korigovanjem 
pomogli bržoj izradi ovog rada.  

 
Veliku zahvalnost dugujem firmi „Audiovox“ iz Beograda, ordinaciji 

„Elite“  iz  Sremske  Mitrovice

,  Prof.  Svetlani  Slavnić

  na  ustupljenoj 

lite

raturi  i  stručnoj  pomoć

i,  kao  i  svojoj  porodici  i  svim  drugima  koji  su 

doprineli izradi ovog rada.  

Nadam  se  da  će  ovaj  rad  moći  da  posluži  kao  vodič  ili  eventualni 

priručnik  budućim  generacijama  Prirodno

-

matematičkog  i  srodnih 

fakulteta kao i svima kojim

a je obrađena tema centar interesovanja.

 
Novi Sad, 09. jul 2013. godine   

Ljiljana Pantelić

Ljiljana Pantelić: Slušni aparati

4 

6.6. Šta nam može pružiti slušni aparat

 .............................................................................................. 55 

6.7. 

Čuti i razumeti

 ............................................................................................................................... 56 

6.8. Eksperimentalna potvrda

 .............................................................................................................. 57 

ZAKLJUČAK

 ................................................................................................................................ 

59 

 
LITERATURA .............................................................................................................................. 

60 

BIOGRAFIJA ................................................................................................................................ 

61 

KLJUČNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

 .................................................................. 62 

 
KEY WORDS DOCUMENTATION ............................................................................................ 63 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Ljiljana Pantelić: Slušni aparati

5 

Uvod: 
 

U  ovom  diplomskom  radu  osnovni  cilj  je  analiza  pojma 

slušni  aparati

  i  oblasti  vrlo  blisko 

vezane sa njim: mehanički talas, zvuk, anatomija 

uva, fiziologija uva

, oštećenja sluha

, audiologija i 

složenost i primena slušnih aparata.  

Posle uvodne reči biće opisan mehanički talas

, a potom i zvuk sa svim svojim karakteristikama, 

a prvenstveno njegovo dejstvo na ljudsko uvo.  

Sledeće  poglavlje  daće  Vam

uvid  u  građu  uva  i  objašnjava  kako  se  zvuk

  prostire  kroz  slušni 

organ. Zatim će biti

objašnjeno oštećenje sluha i merenje oštećenja sluha. 

Poglavlje  o  slušnim  aparatima,  ne

će  obrađivati

  samo  jedan  model  slušnog  aparata

,  već  kroz 

osnovnu  blok  šemu,  princip  rada,  podelu  slušnih  aparata  po  načinu  rada,  nošenja  i  načinu  izrade, 

daje uvid u slušne aparate i njihovu složenost. 

Većina nas shvata sluh kao nešto što se samo po sebi podrazumeva. On  ima značajnu ulogu u 

našem 

životu. Pa ipak, dok je sve u redu, mi i ne obraćamo pažnju na sluh.

Od samog rođen

ja govor 

se  razvija  kroz  razlikovanje  smisaonih  govornih 

zvukova  od  buke  u  okolini.  Oštećenje

  sluha 

umanjuje ovu sposobnost. 

Srećom, danas znamo mnogo više o

oštećenju sluha nego ranije i u stanju

smo mongo više da pomognemo. Ovaj rad 

ć

e V

am pomoći da

 razu

mete ošteć

enje sluha

. Ispričaće 

Vam  kako  uvo  funkcioniš

e.  Objasniće  Vam

nač

in  na  koji  slušni  aparati  pomažu  u  prevazilaženju 

problema osoba sa oštećenim sluhom

. 

Ljiljana Pantelić: Slušni aparati

7 

Inverzna veličina periodu talasa je 

frekvencija (



)

 i ona predstavlja broj oscilacija u 

jedinici vremena 

T

1





. Jedinica je 

1



s

 ili Hz.  

Udal

jenost  delića sredine  od njihovog ravn

otežnog  položaja se naziva 

elongacijom 

(x)

, a maksimalna udaljenost od ravnotežnog položaja 

amplitudom talasa (

0

x

)

.  

Talasi se prostiru određenom brzinom koja zavisi od osobina sredine u kojoj je talas 

nastao  i  kroz  koju  se  prostire. 

Ukoliko  talas  pređe  rastojanje  jednako  talsnoj  dužini  za 

vreme  od  jednog  perioda  i  ukoliko  je  poznata  njegova  talasna  dužina,  brzina  talasa  se 

definiše kao: 















T

 (Slika 2. b.). 

1.2.

Energija i intenzitet  talasa

Talasom dolazi do prenošenj

a nekog oblika energije od jedne do druge tačke sredine 

kroz  koju  se  talas  prostire.  Mehaničkim  talasom  se  prenosi  mehanička  energija,  koja  je 
jednaka zbiru kinetičke i potencijalne

energije čestica koje osciluju i iznosi:

2

2

1

2

1

o

o

p

k

x

m

E

E

E









, 

gde je 

m

o

jedinična masa ,

ω

 kružna frekvencija, a 

x

o

 amplituda oscilovanja. 

U delu sredine zapremine 

∆V

 (Slika 1.2.1.)

, koja sadrži N čestica, energija talasa je:

2

2

2

2

1

2

1

2

1

o

o

o

x

m

x

m

N

E

N

E















, 

Slika 1.2.1. 

gde je 

o

m

N

m





 ukupna masa 

čestica u zapremini ∆V. Kako je 

V

m







, dobija se: 

V

x

E

o







2

2

2

1



Energija  dela  talasa  u  nekoj  sredini  proporcionalana  je  kvadratu  frekvencije  i 

kvadratu amplitude oscilovanja. 
 

Gustina  energije

  (

ω

ρ

)  koja  predstavlja  energiju  jedinične  zapremine,  dobija  se  kada  se 

energija talasa (

2

0

2

0

2

1



x

m

E



) podeli zapreminom V: 

V

x

m

V

E

2

0

2

0

2

1











,