Franšizing, faktoring i forfeting

FRANŠIZING

Franšizing predstavlja ugovorni odnos između davaoca i primoca franšize, kojim se daje pravo primaocu da posluje pod imenom franšizatora, koristeći sva raspoloživa znanja, procedure i način poslovanja, koji je pod tim imenom razvijen.

Franšizator (proizvođač, uvoznik, grosista) ustupa franšizeru, preko ugovora o franšizi, svoju robu na prodaju, a takođe mu ustupa i svoju tehnologiju rada, marketing, brend, korporativni i robni znak (žig), karakterističan identitet (prepoznatljivost) i sve drugo što će franšizeru pomoći da se identifikuje, snađe i da lakše i brže prodaje dobijenu robu.
Franšizer obično obezbeđuje (nudi franšizatoru) poslovni prostor i radnu snagu.

 
Opis privredno-pravnog posla

Franšizing predstavlja oblik poslovnog povezivanja radi minimiziranja poslovnog rizika.

Korisnik franšize, ulazeći u mrežu postojećoh poslovnih jedinica koje posluju po istom modelu smanjuje rizik koristeći sledeće prednosti: mogućnost brzog ulaska u posao, razrađena tehnologija posla, rečeno pitanje licence, osvojeno tržište, odgovarajuća robna ili trgovačka marka, ugled, zajednički marketing, standardizovani kvalitet. Jedinstveni model izbora i obuke kadrova, pomoć u menadžmentu, kontrola i razvoj od starne davaoca franšize, samostalno odlučivanje o profitu – nakon usmeravanja ugovorenog dela ukupnog prihoda na račun davaoca franšize kao nadoknadu za korišćenje poslovnog modela.

Davalac(prodavac) franšize smanjuje svoj rizik jačanja konkurencije i zauzimanje tržišta za koje on samsotalno nema snage, prodaje svoju pamet (model organizovanja, know-how) i obezbeđuje smanjenje jediničnih fiksnih troškova nastalih ulaganjem u vlasništvo ideje o poslu. Nadalje se korisnost ovog vida poslovnog povezivanja davaocu franšize ogleda u eliminaciji troškova poslovanja i održavanja odnosnih poslovnih objekata i još čitav niz drugih pogonosti.

Postoje 4 vrste franšize u zavisnosti na šta se odnose, i to:

1. robni franšizing, za prodaju određenog asortimana,

2. uslužni franšizing, za prodaju ili pružanje odreženog vida usluge,

3. proizvodni franšizing, gde se ustupa franšiza u oblasati proizvodnje određene robe ili asortimana,

4. poslovni franšizing, gde se inplementira kompletni sistem poslovanja u neko preduzeće -primaoca od strane davaoca franšize.

Franšiza se može odrediti na određeno vreme (npr. jedna kalendarska godina) ili na određenu teritoriju a može i obe istovremeno kao i na određenu robu ili uslugu ili određeni proizvodni program.

Ovaj oblik poslovnog povezivanje se definiše ugovorom o franšizingu.

Ugovor o franšizingu je jedan od novijih ugovora, čak i neimenovanih , autonoman i složen pravni posao. Ovaj oblik ugovora je nastao krajem 19. i početkom 20. veka a naručiti zamah dobija nakon drugog svetskog rata, posebno u Francuskoj gde su mnoge franžize inplementirane od strane Američkih preduzeća.

ISTORIJAT FRANŠIZINGA

Reč franšizing potiče od francuske reči slobodan, besplatan i iskren. Franšizing se moze naći čak i u 1850 godini. Nastala je takođe kao metoda poslovne aktivnosti banke, pri čemu ona prodaje svoje poslovne metode kao i svoje ime nezavisnim i malim preduzećima.

Issac Singer koji je usavršio šivaću mašinu je da bi prodao više mašina uspostavio jedan od najraninijih primera franšizinga. Negov primer, iako neprofitabilan i manje-više neuspešan je poznat kao prvi dokumentovan primer frašizinga u Americi. Malo kasnije jedan od veoma uspešnih franšiza je John S. Pemberton i franšizing Coca-Cola. Rani primeri franšizinga su telegraf koji je vođen različitim voznim kompanijama, a kontrolisan od strane Western Union-a.

Prvi primeri modernog franšizinga se mogu naći 1919. u prodavnicama hrane kada je biznismen moga koristiti ime, izgled čak i hranu uspešnih firmi za godišnju dažbinu. Franšizing je postao popularniji 1930-ih godina. Frašizing je predstavljao metod poslovanja kada velika firma proda licencu za svoje isprobane i uspešne metode poslovanja firmi ili osobi voljnoj da plati godišnje dažbine i ispuni date kriterijume. Sudeći prema nedeljnom časopisu “Financial times” kada bi promet svih franšizinga u Americi bio preveden kao nacinalni promet on bih bio sedmi najveći na svetu.

Pozitivni aspekti frašizinga su da firma voljna da kupi licencu dobija često međjunarodno poznato ime koje je zahvaljujući marketingu viđeno kao visoko kvalitetno u mislima potrošača. Firma koja prodaje franšizing takođe obezbeđuje obuku i pomoć u planiranju objekta. Najnegativniji aspekati franšizinga su gubitak kontrole i velik porezi. Često vlasnik franšize ne može da koristi svoj sopstveni stil poslovanja, on mora da prati tačan način naložen od strane firme koja mu je odobrila franšizu. Porezi su vrlo često predstavljene u smislu celokupnog prometa, a ne profita, tako da ako vlasnik koji ima veliki promet, a istovremeno nije u stanju da kontroliše troškove on može završiti u minusu. Danas se mogu naći frašizmi u stotinama hiljada kompanija i taj se broj naravno povećava svake godine. Najuspešniji primeri franšizma su McDonald’s, Burger King, Hotel Hilton i First Interest Bank Ii Los Angeles (USA).