Globalna konkurentnost

3. Globalna konkurentnost
Postoje brojne definicije pojma konkurentnosti. Neke od njih se odnose isključivo na makrokonkurentnost, odnosno na konkurentnost zemalja, neke se odnose na mikrokonkurentnost, odnosno konkurentnost preduzeća i konkretnih proizvoda i usluga, a neke pretenduju da obuhvate obe ove kategorije. Pored konkurentnosti na makro i mikro nivou, odnosno konkurentnosti zemlje i firme, sve veću pažnju zaslužuje globalna konkurentnost.
Sa procesom liberalizacije međunarodne trgovine, razvojem tehnologije, transportnih sredstava i sredstava masovnih komunikacija, u periodu posle Drugog svetskog rata, dolazi do globalizacije svetske privrede i svetske trgovine. Svet se integriše na ekonomskoj osnovi. Tržište postaje globalno. Firme razvijaju globalne strategije poslovanja, obavljaju proizvodnju i zapošljavaju resurse širom sveta, nastupaju i prodaju širom sveta, na globalnom tržištu. Firme postaju globalne. Distance, i geografske i vremenske, više ne predstavljaju prepreku u obavljanju poslova. Dolazi do rasta stranih direktnih investicija. Dominantni učesnici u međunarodnoj trgovini postaju transnacionalne kompanije, kao nosioci stranih direktnih investicija. Posredstvom stranih direktnih investicija, transnacionalne kompanije koriste konkurentske prednosti zasnovane na povoljnijoj lokaciji. Veliki deo razmene kompanije obavljaju sa svojim filijalama u inostranstvu, tako da se veliki deo međunarodne trgovine odvija unutar sistema transnacionalnih kompanija putem intrafirmskih isporuka. Nacionalne granice sve više gube na značaju. Umesto nacionalne konkurentnosti, čiji je nocilac država, firme stupaju u konkurentsku borbu na globalnom tržištu i ostvaruju globalnu konkurentnost. Nosioci globalne konkurentnosti su firme i to, pre svega, transnacionalne kompanije. One su, ujedno, u sprezi sa državnim aparatom, kreatori globalne konkurentnosti.
Možemo reći da pod globalnom konkurentnošću podrazumevamo sposobnost zemlje da potstiče, privrednim, institucionalnim i socijalnim delovanjem, uspešan nastup i opstanak svojih firmi na svetskom tržištu i to tako da je rezultat interakcijskog nastupa, firma-vlada, sposobnost menjanja uslova konkurentnosti na globalnom, svetskom nivou.
Dok se država bori da, obezbeđujući povoljno okruženje za razvoj konkurentnosti svojih firmi, očuva svoju ulogu i nacionalne interese, transnacionalne kompanije su rukovođene samo svojim individualnim interesima – ostvarenjem profita. U ostvarenju svojih interesa, one koriste sve konkurentske prednosti koje mogu da ostvare posredstvom stranih direktnih investicija: povoljne lokacije, niže transportne troškove, jeftinu radnu snagu, resurse, itd. Pored toga, transnacionalne kompanije su nosioci inovacija, istraživačko-razvojnih aktivnosti i novih tehnologija. One kreiraju i uvode nove tehnologije, unapređuju postojeće i vrše njihovu difuziju. U vremenu kada nauka i tehnologija postaju primarno sredstvo ostvarenja konkurentskog položaja, transnacionalne kompanije postaju dominantni akteri u međunarodnoj trgovini koji formiraju nove uslove i nova pravila konkurencije na globalnom tržištu koja se dalje diktiraju ostalima – transnacionalne kompanije postaju dominantni nosioci i kreatori globalne konkurentnosti.
3.1. Trendovi i promene u globalnoj konkurentnosti
Najčešće korišćena mera konkurentnosti je ona koja se izražava preko kretanja učešća zemlje u svetskom izvozu. Činjenica je da ova mera nije potpuna i suviše je zasnovana na statističkim pokazateljima. Njome se ne iscrpljuje skala pokazatelja konkurentnosti, a oni mogu biti brojni počev od stanja trgovinskog bilansa, kretanja deviznih kurseva, stanja tehnološkog bilansa i mnogih drugih. Ali, činjenica je da je ova mera kao kvantitativni indikator najviše primenjena u konkretnim razmatranjima konkurentnosti zemlje. Udeo na tržištu, odnosno u svetskom izvozu, je veoma značajan indikator konkurentnosti. To je pokazatelj koji mnogo govori o konkurentnosti kako na nivou firme, imajući u vidu konkretan proizvod, tako i zemlje.
Ako pođemo od ove mere konkurentnosti, učešća zemlje u svetskom izvozu, stanje u svetskoj trgovini i konkurentnosti odslikava Slika 1.