Građansko procesno pravo

ZAŠTITA SUBJEKTIVNIH GRAĐANSKIH PRAVA U GRAĐANSKOM SUDSKOM POSTUPKU

Pravo kao društvena pojava uređena zakonom sadrži skup pravila ponašanja u okviru kojih se ostvaruje zaštita subjektivnih prava pojedinaca, koja oni izvode za sebe iz objektivnog prava. Tu zaštitu pruža država, po potrebi i aktima realne prinude, ako drugi instrumenti nisu dovoljni da obezbede ostvarivanje tog prava. Put sprovođenja pravne zaštite je metod, odnosno postupak u kojem se utvrđuje pravo na zaštitu i izriče dosuda određene pravne zaštite. To svakako ne može biti jedan uniforman postupak isti u svim situacijama u kojem treba obezbediti zaštitu prava. Više je razloga koji ne dozvoljavaju ni isti put ni isti sadržaj pravne zaštite. To su:

• nejednaka priroda, sadržina i dr. svojstva pojedinih subjektivnih prava;
• funkcionalnost prava;
• organizacija institucija koje vode postupak pravne zaštite i
• optimalne granice delovanja prava.

Takođe je nerealno očekivati da se za svako pojedinačno subjektivno pravo uspostavi svojstven put pravne zaštite. To ne bi bilo u skladu sa:

• organizacijom društva;
• interesima nacionalne ekonomije;
• zahtevima pravne sigurnosti;
• i uopšte sposobnostima i moći određenog društva da odgovori zadacima koji se traže u pružanjupravne zaštite,

Prateći evoluciju ostvarivanja pravne zaštite zapaža se prisustvo specijalizacije u postupanju i u samom metodu ostvarivanja pravne zaštite, ne samo:

• prema vrstama subjektivnih prava, već i
• vrstama organa pred kojima se ona sprovodi.

Specijalizacija u postupanju dovela je do formiranja više postupaka:

1. građanski postupak;
2. krivični postupak;
3. upravni postupak.

U daljem razvoju su se iz ovih i uz ove postupke uspostavili drugi uži i specijalizovaniji postupci:

1. stečajni postupak;
2. zemljišnoknjižni postupak;
3. prekršajni postupak;
4. postupak u upravnom sporu i dr

To ipak ne znači da se u svakom od ovih postupaka ostvaruje zaštita samo onih subjektivnih prava, koja po nazivu odgovaraju oznaci jednog od ovih postupaka. U osnovi je to tačno gledajući predmet postupka – određen subjektivnim pravima koja se pretežno tu štite, njegovu pravnu konstrukciju, sadržaj pravne zaštite i dr. važnije odluke. Međutim, nekad se ista subjektivna prava štite i u drugim postupcima i metodama koji su specifični tom postupku.

Subjektivna građanska prava su – grupacija prava za koju je veoma rano formulisan i izgrađen svojevrstan metod zaštite – građanski sudski postupak. U građanskom sudskom postupku se ostvaruju prava iz:

• radnog prava;
• porodičnog prava;
• privrednog prava;
• saobraćajnog prava,
• i drugih prava koja su ranije bila u sklopu građanskog prava.

Subjektivno građansko pravo – bez obzira da li se ostvaruje kao pravna vlast, pravna moć ili pravom zaštićen interes, pretposatvlja u svom sadržaju postojanje jednog ili više ovlašćenja i uz to zahtev da se putem državne vlasti ovlašćenje ostvari. Ta ovlašćenja titulara subjektivnog prava – koje je izraženo kao pravni odnos i obaveze drugih subjekata da postupaju po pravilima tog pravnog odnosa – čine sferu pravnog poretka. Svest da je određeno ponašanje pravom određeno i obezbeđeno sankcijom preventivno utiče na određena ponašanja, tako da se ona nekad ostvaruju i bez intervencije prava. Tek kada dođe do povrede ili ugrožavanja subjektivnog prava, otvara se pitanje pravne zaštite.

Subjektivno pravo je povređeno:

• kad obveznik propusti da izvrši određenu radnju koju je dužan da učini (dužnost činjenja);
• kad izvrši radnju od koje je trebalo da se uzdrži (dužnost uzdržanja) (bilo da je to dozvoljena radnja za koju je pravnim poslom određeno da se ne vrši, niti da spada u zabranjene – deliktne radnje);
• kad spreči vršenje radnje u svojoj pravnoj zoni, što je inače trebao da trpi (dužnost trpljenja) (pravna zaštita je ovde u pravilu represivna – usmerena na sprečavanje protivpravnih postupaka i otklanjanje nedozvoljenih posledica).

Ugrožavanje subjektivnog prava postoji – kad pravo nije neposredno povređeno, ali je prisutna izvesna opasnost ili verovatnoća da do toga može doći. (Npr: osporavanja postojanja jednog prava ili se tvrdi da to pravo ima drugu sadržinu ili se uznemirava titular prava u njegovom vršenju) Povodom ugrožavanja subjektivnih prava zaštita je redovno preventivna da bi se predupredila povreda prava.

Prava pojedinaca postoje da se vrše i da se ostvaruju. Pitanje pravne zaštite se ne postavlja sve dok se postupa po pravu i dok se pravni poredak ostvaruje saglasno pravu. Kad je to subjektivno pravo povređeno ili ugroženo, titular prava je ovlašćen da traži pravnu zaštitu – putem državnih institucija, a nekad i pred ustanovama koje sami subjekti formiraju – arbitražama.

P.S. Najznačajnija crta građanskih subjektivnih prava je – da se prepušta dispoziciji titulara prava da zaštitu traži ili da to ne učini. U određenim situacijama put pravne zaštite je otvoren i kada nema subjektivnog prava (pa nema njegove povrede niti ugrožavanja), a to su slučajevi:

• kod kojih je neophodno da postoji pravom priznata pretenzija na uspostavljanje subjektivnog prava; ili
• ostvarivanje drugih interesa u sferi prava npr:
  • zahtev da se odredi pravo prolaza;
  • traženje da se utvrdi da neko nije titular određenog subjektivnog prava;
  • sporazumno traženje da se ukine određeni pravni odnos, ako je za to potrebna odluka suda.