Građansko procesno pravo (prvi kolokvijum)

Pravo na pravnu zaštitu

Građansko procesno pravo je sistem normi kojima se reguliše građanski sudski postupak. Predstavlja metod ostvarivanja pravne zaštite subjektivnih građanskih prava. Određen je trojako:prirodom subjektivnih prava čija se pravna zaštita ostvaruje u postupku; to je pravna zaštita koja se ostvaruje posredstvom sudstva koje je uspostavljeno da obezbedi i garantuje. Država delimično odustaje od svog monopola u ostvarivanju pravne zaštite, srazmerno autonomiji volje titulara ovih prava. U pitanju su određene forme mirnog rešavanja sporova poput medijacije ili posredovanja. Najznačajnije prenošenje jurisdikcionih ovlašćenja s državnog na nedržavno sudstvo putem arbitražnog rešavanja sporova. Ipak, navedeni oblici zaštite su pravno organizovani i uređeni. Izvan tih okvira država ima apsolutni monopol.Postupak je kontinuirano i sukcesivno povezan sa radnjama svih procesnih subjekata, po unapred propisanim pravilima postupanja. Obezbeđena je pravna zaštita povređenog ili ugroženog subjektivnog prava. Država zabranjuje samopomoć. Samozaštita je dopuštena kao akt zaštite subjektivnog prava od povreda i ugrožavanja.Pravo na pravnu zaštitu je zagarantovano Ustavom, međunarodnim konvencijama i pravilima međunarodnog prava. To podrazumeva da pravni subjekti od suda traže pravnu zaštitu.
Procesne pretpostavkeSudovi su dužni da pruže pravnu zaštitu ali samo ako su ispunjeni uslovi nazvani procesnim pretpostavkama.Obaveza pružanja pravne zaštite i odlučivanje o zahtevu kojim se ta pravna zaštita traži pretpostavlja pozitivan stav suda o postojanju i ispunjenosti navedenih uslova. Ako je taj stav negativan, odbacuje se zahtev (tužba, predlog) i procesne aktivnosti koje su eventualno prethodile aktu odbacivanja gube značaj. U određenim slučajevima pravila postupka predviđaju mogućnost otklanjanja nedostataka procesnih pretpostavki tokom samog postupka ili naknadnou postupku povodom pravnih lekova. Procesne pretpostavke mogu biti opšte ili posebne. Opšte se odnose na dopuštenost vođenja postupka u celini, dok se značaj posebnih pretpostavki ograničava na pojedine vrste postupka u određenom vidu pravne zaštite.Apsolutne procesne pretpostavke su one o kojima sud mora voditi računa po službenoj dužnosti, a relativne su one kojima se vodi računa samo po inicijativi (prigovoru) stranaka ili učesnika u postupku. Mogu biti pozitivno određene – da bi vođenje postupka i odlučivanje bilo dopušteno i mogu biti negativno određene – kao činjenice koje ne smeju postojati i tada se nazivaju procesne smetnje.
Građanski sudski postupak:Čine posebni delovi koji se međusobno razlikuju prema predmetu i metodama ostvarivanja pravne zaštite. Građanski sudski postupak čine parnični, vanparnični i izvršni postupak. Parnični postupak je najznačajniji deo koji pretpostavlja određeno procesno stanje – spor, pravni ili činjenični, o postojanju povredi ili ugrožavanju subjektivnog prava.
Postupak se pokreće po inicijativi parnične stranke, pri čemu stranka određuje vrstu i obim pravne zaštite. Postupak je dvostranački. Postoje dve stranke: tužilac i tuženi. Postupak je saznajni, kognicioni. Sud prema unapred određenim formama postupanja saznaje pravno relevantne činjenice od kojih zavisi odluka o zahtevu za pružanje pravne zaštite. Odlučivanje o zahtevu za pravnu zaštitu se pretpostavlja usmeno, neposredno i javno raspravljanje, a odluka se donosi u formi presude protiv koje se garantuje pravo žalbe – redovnog pravnog leka.Vanparnični postupak u znatno širem obimu tangira i određeni javni interes. Sud ima ovlašćenje da po službenoj dužnosti pokrene određene vanparnične  postupke. Za razliku od parničnog postupka koji treba da posluži tome da reši spor, ovaj vid pravne zaštite obuhvata nesporne pravne stvari. Ne isključuje postojanje dva subjekta ali postoje postupci u kojima učestvuje samo jedan ili više od dva subjekta. Sud odlučuje rešenjem. Žalba nekim bitnim svojstvima gubi osnovna obeležja odgovarajućeg pravnog leka u parničnom postupku.Izvršni postupak i postupak obezbeđenja predstavljaju metod ostvarivanja pravne zaštite prinudnim izvršenjem potraživanja, odnosno obaveze određene u izvršnoj, odnosno verodostojnoj ispravi. Postupak se pokreće po načelu dispozicije ali i po službenoj dužnosti. Dvostranački je – postoji izvršni dužnik i izvšni poverilac.