Gradjansko i stvarno pravo (Radovanov – Pravosudni ispit NS)

Razlika između stvarnih i relativnih prava 6 ih ima

1) Obligaciona prava su relativna i deluju između tačno određenih ugovornih strana, dok su stvarna prava apsolutna i deluju erga omnes (prema svima).
Izuzeci su obligacioni odnosi koji proizvode stvarnopravno dejstvo: ugovori u korist trećeg lica, kolektivni ugovori, ugovor o zakupu nepokretnosti koji je upisan u zemljišne knjige, paulijanska tužba koja se podiže protv trećeg lica sa kojim poverilac nije u pravnom odnosu.

2) Druga razlika je u predmetu, dok je predmet stvarnih prava stvar, predmet obligacionih je ponašanje dužnika.

3) Razlikuju se i po načinu sticanja, stvarna se stiču predajom i upisom u zemljišne knjige – katastar,
a obligaciona na osnovu ugovora i drugih obligacionih poslova

4) Stvarna prava se štite reivindikacionom, a obligaciona akvilijanskom tužbom (tužba za naknadu štete)

5) Stvarna prava su taksativno nabrojana u zakonu (princip numerus clausus), a obligaciona nisu
zakonom ograničena i njihov broj se stalno menja

6) Stvarna prava ne zastarevaju, za razliku od obligacionih

Sličnosti između obligacionih i stvarnih prava

1.- Relativiziranje stvarnih prava.-
Stvarna prava nemaju uvek apsolutnikarakter – ne deluju prema svakome.
Primer, pravo svojine na pokretnu stvar pod određenim uslovima može da se pribavi i od lica koje nije vlasnik. Kad pravi vlasnik sazna da je njegova stvar data u ruke trećeg lica (kupca) mimo njegove volje on nema pravnu mogućnost da je od njega povrati. Prema ZOSPO, „raniji vlasnik od savesnog sticaoca može da zahteva da mu stvar vrati uz naknadu po prometnoj ceni, ukoliko ta stvar za njega ima poseban značaj“. Ovo pravo gasi se po proteku godine dana od sticanja prava svojine na dotičnu stvar. Ono ima obligacionopravni a ne stvarnopravni karakter.

2.- Apsolutiziranje obligacionih prava.-
To je slučaj kada obligaciona pravapokazuju tendenciju da se po svome dejstvu izjednače sa stvarnim

* ZOO predviđa da zakupodavac može, radi naplate svojih potraživanja od zakupca, zahtevati neposredno od podzakupca isplatu iznosa koju ovaj duguje zakupcu po osnovu podzakupa.
* Ako zakupodavac stvar datu u zakup proda nekom trežem, kupac ne možetražiti od zakupca da mu preda stvar pre proteka vremena za koje je zakupugovoren.
– Obligaciona prava deluju prema trećim licima i kroz ustanovu pobijanja dužnikovih pravnih radnji van stečaja.
– Obligaciona prava mogu dobiti apsolutno dejstvo i upisom u zemljišne knjige. Prava koja se tiču nepokretnih stvari – pravo zakupa, pravo otkupa i pravo preče kupovine dok se ne upišu u zemljišne knjige važe samo premaodređenom dužniku, a posle upisa i prema svakom kasnijem pribaviocu stvari