Hemostaza

1. UVOD
Hemostaza (haemostasis – zaustavljanje krvi) je pojam koji označava zaustavljanje krvarenja. Sistem hemostaze u ljudskom telu ima ulogu da održava krv u tekućem stanju, da pri povredi krvnih žila zaustavi krvarenje na mestu oštećenja. Sistem se sastoji od krvnih žila, trombocita, plazmatskih faktora koagulacije, inhibitora faktora koagulacije i sistema fibrinolize.

2. HEMOSTAZA
Hemostaza označava proces zaustavljenja krvarenja iz oštećenog krvnog suda.
Hemostaza obuhvata više procesa:
• Konstrikciju (sužavavanje) krvnog suda
• Stvaranje trombocitnog čepa
• Formiranje krvnog ugruška (koagulacija)
• Stabilizaciju krvnog ugruška ili njegovo razlaganje (liza)

2.1. Konstrikcija krvnog suda
Odmah posle oštećenja krvnog suda dolazi do njegovog sužavanja. Na taj način se smanjuje gubitak krvi iz otvora na sudu. Sužavanje je posledica nervnih refleksa simpatičkog sistema, lokalne kontrakcije mišića krvnog suda, kao odgovor na oštećenje i vazokonstriktornih supstanci iz povređenog tkiva i krvnih pločica npr. tromboksan A2,serotonin itd.

2.2. Stvaranje trombocitnog čepa
Trombociti (krvne pločice) su krvne ćelije čija je uloga upravo da zaustavljaju krvarenje iz povređenog suda. Ukoliko je povreda mala, dolazi samo do akumulacije trombocita na mestu povrede i njihovog povezivanja u vidu čepa, čime se zaustavlja krvarenje. Ukoliko je povreda veća, potrebna je i aktivacija sistema zgrušavanja, u kojem krvne pločice aktivno učestvuju. Kada trombociti dođu u kontakt sa oštećenim zidom krvnog suda, oni se aktiviraju. Počinju da bubre, postaju lepljivi, dobijaju nepravilan oblik, sa brojnim nastavcima sa njihove površine. Krvne pločice sekretuju veliku količinu supstanci: tromboksan A2, serotonin, ADP… koji aktiviraju druge trombocite, ali i deluju na sam krvni sud (sužavaju ga). Do povezivanja trombocita između sebe i sa krvnim sudom dolazi zbog vezivanja određenih supstanci sa određenim receptorima. Kada dođe do oštećenja krvnog suda eksprimiraju se supstance zida krvnog suda, kao što su fibronektin, laminin, vitronektin, kolagen. Trombociti raspolažu receptorima za ove proteine, tako da se vezuju za njih.
Povezivanje krvnih pločica sa kolagenom krvnog suda omogućava Fon Vilebrandov faktor. Ovaj faktor omogućava i povezivanje između samih trombocita. U povezivanju krvnih pločica u trombocitni čep učestvuje i fibrinogen, protein krvne plazme čijom se aktivacijom stvara krvni ugrušak.
Konstrikcija krvnog suda i stvaranje trombocitnog čepa, predstavljaju primarnu fazu hemostaze. Sekunadarnu fazu predstavlja zgrušavanje krvi.

3. ZGRUŠAVANJE KRVI
Ukoliko je povreda krvnog suda veća dolazi do aktivacije treće faze hemostaze, a to je zgrušavanje krvi.
Ovaj proces počinju aktivatorske supstance iz zida krvnog suda, krvnih pločica i proteina krvne plazme. U krvi se nalazi veliki broj supstanci koje utiču na zgrušavanje krvi. Neke od njih izazivaju zgrušavanje pa se zovu prokoagulansi, a neke sprečavaju, pa se zovu antikoagulansi.
Da li će doći do zgrušavanja ili ne, zavisi od ravnoteže između ove dve grupe. U normalnom stanju preovladavaju antikoagulansi, a ako se krvni sud povredi, aktiviraju se prokoagulansi pa dolazi do zgrušavanja. Gotovo sve supstance koje izazivaju koagulaciju se normalno nalaze u neaktivnom stanju. Ukoliko dođe do njihove aktivacije nastaje kaskadna reakcija gde jedna supstanca aktivira drugu, a ova sledeću itd.
Zgrušavanje krvi se može aktivirati spoljašnjim i unutrašnjim sistemom koagulacije.
Kao rezultat ove reakcije nastaje enzimski kompleks – aktivator protrombina, koji neaktivni protein krvne plazme protrombin, prevodi u aktivni trombin. Trombin dalje aktivira neaktivni protein plazme fibrinogen u fibrin, tako što ga cepa na delove (monomere), koje se međusobno povezuju i grade mrežu u koju se hvataju krvne ćelije. Na taj način formira se krvni ugrušak. U procesu zgrušavanja krvi ključnu ulogu imaju supstance koje se zovu faktori koagulacije krvi.