Биометрија се може дефинисати као модел идентификације особе, базиран на физичким
карактеристикама или карактеристикама понашања, а односи се на нешто што особа
поседује   или   зна   како   би   извршила   идентификацију.   Неки   аутори   дају   опширнију
дефиницију и кажу како се биометрија бави идентификацијом појединаца, заснованој
на   њиховим   биолошким   карактеристикама   понашања,   односно   да   представља
својеврсну   методологију   за   решавање   идентификације   према   наведеним
критеријумима.
Предност је давана физичким карактеристикама у односу на понашање.

2.1

Физичка биометрија

Физичка биометрија је део биометрије која се бави узроковањем физиономије људског
тела и његовим јединственим карактеристикама. Темељ физичке биометрије је људска
физичка јединственост која омогућава препознавање људи на основу исте и коришћење
припадајућих описа узорака за њихово препознавање. Препознати узроци могу се
користити у комбинацији са осталим класичним записима којима се јединствено
описују особе.

2.1.1

Читање ДНК записа

Читање   ДНК   записа   –   дезоксирибонуклеинске   киселине,   је   релативно   нова   грана
биометрије, која се бави препознавањем ДНК особе. С претпоставком да свака особа у
себи   садржи   својствени   ДНК,   приступило   се   могућности   израде   својственог   читача
ДНК записа. ДНК анализа се данас користи у многим сферама као што су доказивање
очинства или родбинске повезаности, у правосуђу где су  идентификовани многобројни
крминалци.

*слика преузета са адресе:

http://evrsac.rs/media/k2/items/cache/0492218aed8bb04e78d5205989b4ab7a_L.jpg