Електронски отпад се дефинише као било који електронски уређај или компонента која
је доспела до краја свог животног циклуса и више се не користи. То укључује широк
спектар предмета – од великих уређаја као што су фрижидери и веш машине до мањих
уређаја попут мобилних телефона и преносних рачунара. Е-отпад садржи различите
врсте материјала које можемо сврстати у следеће категорије:

Метали: Е-отпад садржи племените метале као што су злато, сребро и паладијум, као и
основне метале попут бакра, алуминијума и челика. Ови материјали су изузетно вредни
и имају висок енергетски потенцијал, што омогућава њихову поновну употребу и
рециклажу.

Пластика: Пластика се често користи у кућиштима уређаја и компонентама, и она
може бити енергетски корисна ако се обрађује термичким методама попут пиролизе.
Током ових процеса, пластика се претвара у енергију или гориво, што доприноси
смањењу количине отпада на депонијама.

Стакло и керамика: Ове компоненте се налазе у екранима и другим деловима уређаја.
Иако немају директан енергетски потенцијал, оне се могу рециклирати и поновно
користити, чиме се смањује потреба за примарним материјалима.

Опасни материјали:

Е-отпад често садржи токсичне елементе као што су олово, жива,

кадмијум и бромовани успоривачи пламена. Ови материјали захтевају пажљив третман,
јер представљају ризик по здравље и животну средину, али и посебне изазове у
поступцима за добијање енергије.