S E M I N A R S K I R A D
IZ PREDMETA:
OSNOVI PROGRAMIRANJA
TEMA:
PROGRAMSKI JEZICI ZA MOBILNE APARATE
Profesor: Student:
Docent Borivoje Milošević Davor Božić
Br.indeksa:И 35/2021
Kragujevac, januar 2022.
2
SADRŽAJ:
1. UVOD…………………………………………………………………………………….3
2. MOBILNI TELEFONI I PDA UREĐAJI……………………………………………...4
3. PROGRAMSKI JEZICI ………………………………………………………………10
4. ANDROID……………………………………………………………………………...16
5. PROGRAMSKI JEZIK JAVA………………………………………………………..20
6. ZAKLJUČAK …………………………………………………………………………26
7. LITERATURA………………………………………………………………………….26
4
Prva tačka sistema sa kojom se mobilni telefon susreće i preko koje ulazi u sistem mobilne
telefonije je bazna stanica. Preko antena baznih stanica i primopredajnika signal sa
mobilnog telefona ulazi u sistem mobilne telefonije i dalje prolazi kroz ostale dijelove
mreže. Bazne stanice su raspoređene tako da pokrivaju teritoriju i da obezbjede određeni
kapacitet na datoj teritoriji. One se dalje preko kontrolera vezuju na komutacione centre
(MSC - Mobile Switching Centre). Komutacioni centri suštinski predstavljaju srce mobilne
telefonije jer od njih dalje ide veza ka komutacionim centralama, bilo da su to tranzitne
centrale, fiksne centrale, međunarodne ili mobilne centrale. Komutacioni centar sadrži
podatke o korisnicima koji se u datom trenutku nalaze na teritoriji pokrivanja tog
komutacionog centra. Dakle, u procesu jednog najobičnijeg telefonskog poziva ili
razmjene kratkih poruka može da učestvuje i veći broj baznih stanica, njihovih kontrolera i
komutacionih centara. Ove komponente međusobno „komuniciraju", preuzimaju brigu o
signalu korisnika i čine da mu servisi budu dostupni na mjestu na kome se trenutno nalazi i
nevezano za to da li poziva fiksni ili mobilni telefon.
2. MOBILNI TELEFONI I PDA UREĐAJI
2.1. Prva generacija
Prva generacija mreža mobilnih telefona su bile najraniji sistemi mobilnih telefona koji su
se razvili, bili su analogni i koristili su se isključivo za razgovore. Ove mreže su imale nizak
kapacitet saobraćaja, nepouzdanu predaju, loš kvalitet zvuka i lošu bezbjednost (Slika 1).
Sistemi prve generacije imali su dosta nedostataka kao što su: skromne karakteristike u
pogledu kvaliteta signala, mali kapacitet, ograničena zona pokrivanja, nekompatibilnost
između pojedinih sistema u različitim zemljama itd. Početkom devedesetih godina postalo
je jasno da različite analogne mreže ne mogu više opstati pod pritiskom sve većih zahtijeva
korisnika za većim kapacitetom, kvalitetnijim signalom i dodatnim uslugama.
5
Slika 1. Mobilni telefon 1. Generacije
2.2. Druga generacija
Sistemi druge generacije su zasnovani na digitalnoj tehnologiji i u odnosu na prvu
generaciju imaju mnogo bolje karakteristike (Slika 2). Prednosti digitalog prenosa
ogledaju se u sljedećem: potreban je manji odnos signal/šum za isti kvalitet govornog
servisa, omogućen je veći kapacitet sistema, kompatibilnost sa digitalnom fiksnom
mrežom, itd. Ostvaren je bolji kvalitet zvuka, a takođe je postalo moguće uvesti širok
spektar servisa integrisanih sa govornim servisom kao npr. transfer podataka malim
brzinama. Veliki značaj kod sistema druge generacije ima standardizacija. Tako, na
primer, u Evropi je razvijen jedinstven GSM (Global System for Mobile
Communications) sistem koji je zamijenio veliki broj različitih sistema prethodne
generacije. Druga generacija mobilne telefonije je digitalna.
Slika 2. Mobilni telefon druge generacije
Sa ovom generacijom polako dolazi do razdvajanja tehnologija u Evropi, SAD i Japanu.
Jedan pravac razvoja bila je modifikacija postojeće analogne AMPS mreže dok je razvoj
potpuno novog sistema dao bolje rezultate i postao svjetski "de facto" digitalni standard.
Kada se govori o mrežama druge generacije pominju se tri glavna standarda. Prvi od njih
7
2.4. Treća generacija
3G je skraćenica od tehnologija treće generacije mobilnih telefona (Slika 3). Servisi koji
karakterišu 3G omogućavaju da se u isto vrijeme prenose glasovni (telefonski poziv) i
neglasovni podaci (npr. download informacija, razmjena elektronske pošte i instant
poruke). Najveća karakteristika 3G je video razgovor. Svjetsko širenje 3G mreža je
odloženo u nekim zemljama usljed prevelikih troškova iznajmljivanja dodatnog spektra
frekvencija. U većem dijelu sveta 3G mreže ne koriste iste radio frekvencije kao 2G, što
postavlja zahtjev mobilnim operaterima da naprave potpuno nove mreže i zakupe
potpuno nove frekvencije. 3G mreža daje korisnicima ekstremno brz prenos podataka.
Omogućava transmisiju 384 Kbps za mobilne sisteme i 2 Mbps za stacionarne sisteme.
Korisnici treće generacije mogu da očekuju veći kapacitet i poboljšanu efkasnost
spektruma, koje ce im omogućiti da pristupe globalnom romingu između razlicitih 3G
mreza.
Slika 3. Mobilni telefon treće generacije
2.5. Četvrta generacija
4G je skraćenica za četvrtu generaciju mobilnih komunikacionih sistema (Slika 4). Ne
postoji tačna definicija, šta je 4G, međutim mogućnosti 4G se mogu sumirati u jednoj
rečenici. 4G će biti potpuno integrisani sistem sistema i mreža mreža zasnovan na IP,
koja sadrži splet žičanih i bežičnih mreža kao i računarske, komunikacione i druge
tehnologije koje će biti sposobne za protoke od 100Mbps i 1Gbps, u kućnim kao i
spoljašnjem okruženju visoke bezbjednosti, koje pružaju bilo kakvu uslugu bilo kad, bilo
gde po pristupačnoj cijeni i jednoj tarifi. 4G nije samo jedna tehnologija ili standard već
