Interaktivni pristup u nastavi fizike

Problemi u nastavi fizike

Nastava je u svojoj suštini oblik komunikacije, ali nastava kao takva se ne bi trebala zasnivati samo na pukom prenosu činjenica. U fizici se javila potreba za negovanjem i razvijanjem određenog načina razmišljanja kod učenika kako bi oni razumeli zakonitosti i pojave, i kako bi ta znanja mogli primeniti u problemskim sitacijama. Nastava fizike koja ne promoviše kulturu kritičkog razmišljanja ostavlja niz negativnih posledica u mentalnim navikama učenika. Škola je institucija koja bi trebala poticati na razmišljanje i nagrađivati ga. U današnje vreme došli smo u sitaciju da se dobrim ocenama stimulišu „ispravni odgovori“ koji su u najvećoj meri ponavljanje neshvaćenih definicija i formula, a lošim ocenama se kažnjavaju „pogrešni odgovori“ koji se mogu javiti kao rezultat iskrenih pokušaja autentičnog razmišljanja uz korištenje intuitivnog znanja.
Istraživanja pokazuju da slušanje predavanja, čitanje udžbenika i rešavanje tipskih „uvrsti u formulu“ zadataka, kao i izvođenje eksperimenata sa detaljnim uputama nisu dovoljno dobri aparati za postizanje kritičkog razmišljanja kod učenika. Učenje fizike zahteva visok stepen intelektualnog angažmana od strane učenika, a to se u standardnoj predavačkoj nastavi najčešće ne ostvaruje. Halaun i Hestins (Halloun i Hestenes) u svojoj su studiji pokazali da su postignuti rezultati učenika u predavačkoj nastavi gotovo nezavisani od predavača. Uporedili su rezultate predavačke nastave četiriju američkih univerzitetskih profesora, koji su bili različitog iskustva i pristupa u nastavi. Profesor A bio je teorijski fizičar, koji je veliku važnost pridavao definicijama i logičkim argumentima. Ostala trojica su bila eksperimentalni fizičari. Profesor B izvodio je jako puno demonstracijskih eksperimenata i nastojao je da kod studenata razvije fizičku intuiciju, a dva puta bio je nagrađen kao izuzetan profesor. Nastava kod profesora C zasnivala se na rešavanju zadataka i podučavanju pomoću primera zadataka, od kojih je veliki broj rešavan na predavanjima. Profesor D bio je novi predavač, koji je prvi puta predavao i strogo se držao udžbenika. Studenti ovih profesora bili su testirani istim konceptualnim testom iz mehanike na početku i na kraju semestra. Za svaku je skupinu studenata izračunat srednji faktor prirasta (g – faktor)  koji može poprimiti vrednost između 0 i 1,  preko formule: