Interna revizija

UVOD

Revizija može da se definiše kao sistematičan pregled poslovnih knjiga i računovodtvenih izveštaja izvršen od strane revizora i eksperata sa ciljem da se izrazi kompetentno, stručno i nazavisno mišljenje o ispravnosti, istinitosti i tačnosti istih.
Revizija u „Zakonu o reviziji računovodstvenih iskaza“ podrazumeva „ispitivanje i ocenu računovodstvenih iskaza kao i podataka i metoda u njihovom sastavljanju, i na toj osnovi davanje stručnog mišljenja o tome da li računovodstveni iskazi realno i objektivno odražavaju stanje sredstava kapitala i obaveza i rezultate poslovanja pravnog lica“.
Interna revizija se opisuje kao posebna funkcija ustanovljena u preduzeću sa ciljem da kontinuirano ispituje i ocenjuje njegove aktivnosti. U sve složenijim uslovima poslovanja interna revizija predstavlja značajan faktor bez kojeg se ne može zamisliti efikasno upravljanje preduzećem. Interna revizija je instrument rukovođenja poslovnim sisitemom. Ovo proističe iz činjenice da su zadaci poslovnog rukovodstva: planiranje, dispozicija, organizovanje i nadzor. Bez internog nadzora kakav je interna revizija nemoguće je efikasno voditi poslovanje. Zato se s pravom kaže da je interna revizija „produžna ruka poslovnog rukovodstva“ interna revizija „treba da zameni oči i uši poslovnom rukovodstvu“ i sl.
Interna revija je nastala kao potreba savremenog preduzeća da uspostavi sopstveni interni naknadni oblik nadzora, kako bi taj nadzor ispitivao sistem internih kontrola koje obavljaju svi zaposleni kao sastavni deo redovnih radnih obaveza, ocenjivao njegovu efikasnost, iznalazio slabe tačke u njegovom funkcionisanju i predlagao mere kako da se nedostaci prevaziđu.
1. POJAM INTERNE REVIZIJE

U savremenim uslovima poslovanja zbog složenosti i obima poslovnih i drugih odnosa, rukovodni organi nisu u mogućnosti da ostvare potpuniji nadzor nad radom svih poslovnih funkcija i preduzeća, zbog čega pristupaju obrazovanju posebnih organizacionih jedinica – interne kontrole i interne revizije. Za rad u ovim organizacionim jedinicama angažuju se visoko stručni radnici – specijalisti, bez čije pomoći se ne može efikasno upravljati privrednim sistemom, niti ostvariti poseban uvid u namensku upotrebu sredstava i efikasnosti njihovog korišćenja. Postojanje interne revizije ne protivreči, već doprinosi efikasnijem radu interne kontrole koja vrši nadzor u toku rada, sa ciljem da se uklone nedostaci i spreči nastajanje eventualne štete i gubitaka. Ova dva sistema kontrole su komplementarna i međusobno povezana.
Interna revizija u svom savremenom obliku podrazumeva ispitivanje svih delova poslovodnog sistema i to ne samo ispitivanje unazad, već i prognozu i procenu unapred, čime se pomaže upravljanju i proceni budućnosti. Ova revizija za razliku od interne kontrole, uključuje i ispitivanje ekonomičnosti, produktivnosti i efikasnosti poslovanja. Ovakvim pristupom u vršenju internog nadzora, podiže se na viši nivo kvalitet znanja i odgovornosti svih zaposlenih u preduzeću.
Interni revizori širom sveta obavljaju svoj posao različito, u zavisnosti od obima revizije, koji diktiraju strariji menadžeri. Prema tome, teško da je moguće jednom definicijom obuhvatiti raznovrsne aktivnosti kojima se interni revizori bave. Kada se definiše pojam interne revizije susrećemo se sa terminima kao što su: interna revizija, obavljanje interne revizije, program interne revizije, rezultati interne revizije i revizija orjentisana ka ili prema menadžmentu.
Najznačajniji poslovi interne revizije su ispitivanje organizovanosti, razvoj i poboljšanje delotvornosti pojedinih poslovnih funkcija, ispitivanje načina donošenja poslovnih odluka, ispitivanje funkcionisanje informacionog sistema i drugi poslovi kojima se ispituje i ocenjuje poslovanje preduzeća. Zbog toga se interna revizija često naziva produženom rukom poslovodstva.
Poslovanje interne revizije ne isključuje obavezu poslovnog rukovodstva da sprovodi nadzor u toku odvijanja tekućeg procesa rada kao i nakon njegovog završetka, ali u meri koja neće uticati na efikasnost vođenja poslovnog sistema. Ovo radi toga što je poslovni sistem izložen brojnim potencijalnim rizicima, pa je sprovođenje internog razvoja preko profesinalne organizacione jedinice za te poslove uslov za efikasno upravljanje konkretnim poslovnim sistemom.
Uvođenje savremene interne revizije u tržišnu privredu, danas se opravdava sledećim faktorima:

1) stalan rast tržišno orjentisanih preduzeća,
2) diverzifikacija poslovanja,
3) decentralizacija u zemlji i inostranstvu,
4) povećanje složenosti procesa upravljanja,
5) problem koordinacije i istinitog informisanja,
6) uvođenje i razvijanje elektronske obrade podataka.