Ispitivanje jonizujuceg i nejonizujuceg zracenja

1.    Nejonizujuća zračenja

Neјonizujuće zračenje, neјonizujuća radijacija је bilo kojа vrstа elektromagnetnog zračenja koja ne poseduje dovoljno energije po kvantu (na nivou fotona ona je manja od 12,4 eV), kojom bi mogla izazvati јonizaciju; odnosno uklanjnje elektron iz atoma ili molekule.Umesto stvaranja јona prilikom prolaska kroz materiju, elektromagnetno zračenje ima dovoljno energije samo za ekscitaciju, odnosno prelazak elektrona u više energetsko stanje, pri čemu mogu da se uoče različiti biološki efekti kod različitih vrsta nejonizujućeg zračenja.
Od nastanka života na Zemlji do dvadesetog veka prirodna niskofrekventna i visokofrekventna električna i magnetna polja, slabog intenziteta, pored zemljinog statičkog magnetnog polja, su činila zemaljski elektromagnetni ambijent. Ova prirodna polja nejonizujućeg zračenja primarno potiču iz dva izvora: Sunca i atmosferskih pražnjenja. Međutim, tokom 20. veka naše okruženje sadrži različite oblike EM polja, kako prirodno nastalih tako i onih koje je, svojim tehničkim inovacijama, proizveo čovek. Elektromagnetna energija se koristi na različite načine, iako njena suština i njena negativna dejstva još nisu u potpunosti poznata a masovno je u mnogim uređajima njena primena postala integralni deo modernog života. Ako merimo doprinos elektromagnetnih zračenja odnosno polja na razvoj i dobrobit ljudske zajednice i negativne efekte po zdravlje ljudi, možemo zaključiti da su pozitivni efekti daleko ispred negativnih efekata. Zapravo upotreba elektromagnetnih polja i talasa je temelj razvoja savremene civilizacije.

Nejonizujuća (EM) zračenja obuhvataju: ultraljubičasto ili ultravioletno zračenje, vidljivo zračenje (svetlost-talasne dužine 400-780 nm), infracrveno zračenje, radio-frekvencijsko zračenje, eletromagnetska polja niskih frekvencija (0-10 kHz) i lasersko zračenje. Nejonizujuća zračenja obuhvataju i ultrazvuk ili zvuk čija je frekvencija veća od 20 kHz. Izvor nejonizujućih zračenja može biti uređaj, instalacija ili objekat koji emituje ili može da emituje nejonizujuće zračenje.

1.1.    Ultraljubičasto zračenje

Ultraljubičasto zračenje takođe predstavlja deo prirodnog Sunčevog spektra, ali su njegove talasne dužine van opsega koji vidi ljudsko oko. Osim Sunca, postoje i veštački izvori, kao što su kvarcne lampe i aparati za zavarivanje. Dejstvo na čoveka zavisi od talasne dužine: kratki (UVC) talasi imaju najjače, a dugi (UVA) najslabije dejstvo. Izlaganje kože UV zracima dovodi najpre do crvenila, edema i plikova, sa ljuštenjem kože. Umereno i postepeno izlaganje može izazvati pigmentaciju, bez edema i plikova. Danas se zna da je dugotrajno i neumereno izlaganje kože (naročito ako je prirodno manje pigmentovana) povezano sa rakom kože (bazocelularnim karcinomom i malignim melanomom), a u svakom slučaju dovodi do promena u sklopu tzv. “foto¬starenja” kože. Osim na kožu, ultraljubičasto zračenje deluje i na nezaštićenu vežnjaču i rožnjaču, gde su u posebnom riziku profesionalno izložene osobe zavarivači, a takođe je opisano i sistemsko dejstvo koje se manifestuje smanjenom koncentracijom cirkulišućih antitela, odnosno slabijom imunskom odbranom organizma. Ultraljubičasto zračenje ima i svoje korisne efekte: pomaže aktivaciju vitamina D3 (smatra se da je za sintezu aktivnog holekalciferola dovoljno izlaganje suncu lica i ruku u toku 15 minuta svakog dana). Osim toga, UV zraci se primenjuju u medicini i to za lečenje nekih kožnih bolesti (PUVA terapija), zatim za dezinfekciju površina i vazduha (germicidne lampe), kao i za dezinfekciju vode, s tim da je njihova moć prodiranja veoma mala svega nekoliko santimetara. Zaštita pri izlaganju UV zracima profesionalno izloženih lica podrazumeva tehničke mere (zaštitnu opremu i naočare), dok se za stanovništvo ne preporučuje izlaganje suncu leti u periodima dana kada je ono najintenzivnije, a u drugim periodima preporučuju se zaštitne kreme. Danas se smatra da korišćenje solarijuma u estetske svrhe nije opravdano, te su ministarstva zdravlja nekih Evropskih država propisale zabranu izlaganja maloletnim licima.