Japanski model proizvodnje – Proizvodnja prema tržištu

NASTANAK RAZLIČITIH MODELA TQM
Američki stručnjaci su na bazi principa naučne organizacije rada koje je postavio Tejlor i na osnovu Šuhartovog koncepta, tokom polovine XX veka već imali izgrađen model obezbeđenja kvaliteta koji su posle II sv rata prezentovli japanskim stručnjacima. U to vreme ovaj koncept je predstavljao izuzetan know-how koji je veoma ozbiljno shvaćen i prihvaćen u japanskoj privredi. Posle prvih konkretnih rezultata, japanski stručnjaci su počeli da ga dalje razvijaju te je japanska privreda a i celokupno društvo doživelo izuzetno brz i uspešan razvoj. Danas Japan predstavlja svetsku privrednu velesilu i s pravom se može govoriti o posebnom modelu privrede.
Japanci su pitanje privrednog napretka i ekonomskog razvoja tumačili sa stanovišta postizanja nacionalne snage i veličine, a lični interes, komfor i opšti standard su bili u drugom planu. Tako su čak i japanski poslovni teoretičari izbegavali proglašavanje biznisa kao superiorne ljudske aktivnosti. Biznis je jedan od načina časnog služenja naciji i društvu, a uspeh u sferi ekonomije zahteva trud, visok moral i individualne sposobnosti.
Pravednost, štednja, grupna orijentisanost, porodica, disciplina, obrazovanje, hijerarhija, izbegavanje sukoba i služenje društvu predstavljaju najznačajnije odrednice koje formiraju japanski društveni okvir.
Izvor japanskog ekonomskog napretka se nalazi u hiljadugodišnjoj tradiciji koja je očuvana do danas, a čije se osobine i vrednosti prenose novim generacijama kroz duboko razgranat sistem obrazovanja, a savremeno japansko društvo je zasnovano na spoju dve ljudske dimenzije – ekonomske i duhovne.
Prema mišljenju američkog politikololga Semjuela Haningtona, konfučijanizam je odigrao izuzetnu ulogu u formiranju savremenih opredeljenja država istočne Azije (Kine, Japana, obe Koreje..). Osnovni postulati su: davanje prednosti kolektivu nad pojedincem, autoritetu nad slobodom i odgovornosti nad pravima.
Savremeni uzlet Japana je vezan za početak korejskog rata 1950.g kada je japansko tlo postalo baza za snabdevanje vojske SAD i servis za održavanje američke ratne mašinerije, što je u potpunosti zaposlilo kapacitete japanske privrede i povećalo zaposlenost, a slične posledice je imalo i američko angažovanje u Vijetnamu. Prisustvo američkih trupa i uposlenost kapaciteta uz restrikciju i ograničenje razvoja vojne industrije Japana od strane međunarodne zajednice (što je značilo male izdatke za nacionalnu bezbednost) rezultiralo je visokom stopom privrednog rasta u periodu 1953-1972.g. od 10%.
Ono što je takođe pospešilo razvoj privrede je bilo i japansko opredeljenje za uvoz jeftinih sirovina i proizvodnjom proizvoda visokog stepena finalizacije, držeći se principa da se siromaštvo prirodnih resursa mora nadoknaditi marljivim radom – te je tako formiran moto japanske privrede – “ izvoziti znači živeti “.
Tako sada Japan sa 3% svetske populacije apsorbuje ¼ ukupnog svetskog izvoza sirovina, a sa druge strane, Japan je najveći svetski izvoznik mehanizacije.
Japan je kreirao nov model kapitalističkog načina privređivanja koji je omogućio objedinjavanje radnika i upravljača. Sa aspekta Zapadnog poslovnog razmišljanja, taj stav je malo na štetu vlasnika.
Japan svoj razvoj jednim delom duguje i načinu upravljanja preduzećem, koji je specifičan po pristupu zaposlenima – japanska preduzeća posebnu pažnju posvećuju ljudskom faktoru.
Motivacija zaposlenih rezultuje visokim stepenom lojalnosti preduzeću. Japaska preduzeća su izuzetno paternalistički orijentisana u pristupu svojim zaposlenima. Povećanje produktivnosti, kao imperativ moderne ekonomije, postiže se samo uz iskorišćenje sposobnosti svih ljudi i njihovu motivaciju, u atmosferi mođusobnog razumevanja i poverenja između rukovodioca i zaposlenih. Poslodavci, zaposleni i država takođe moraju postići razumevanje. Poboljšanje produktivnosti jeste lični odnos svakog pojedinca prema budućnosti.
Generalno posmatrano, postoje dva pristupa u oblasti menadžmenta ljudskim resursima, japanski i američki. Prema Paskalu i Atosu, sedam varijabli uobličava upravljanje preduzećem (“sedam S” )