Odlomak

Kauzalna povezanost između objektivnog finansijskog izveštavanja i revitalizovanog poverenja u reviziju

1. REZIME

U savremenim uslovima poslovanja u svakom društveno-ekonomskom sistemu, bez obzira na vladajuće svojinske oblike, prisutna je potreba za nezavisnom revizijom računovodstvenih iskaza. Uloga i značaj revizije se menjao kroz razvoj privrede, a korak sa savremenim uslovima privređivanja je, objektivno, moguće uhvatiti samo onda kada jedno društvo pokaže realnu volju i želju za istinitim i poštenim računovodstvenim informisanjem. Cilj revizije finansijskih izveštaja je saopštavanje zainteresovanim korisnicima nezavisnog mišljenja o saglasnosti finansijskih izveštaja sa ustanovljenim kriterijumima. Revizija potvrđuje i pojačava vrednost informacija koje su dobivene računovodstvenim procesiranjemanjem, putem kritičke procene tih informacija. Takođe, ona ima ulogu da pomogne u kontroli vođenja ekonomskih aktivnosti. Posledice koje loše sprovedena revizija može imati po finansijska tržišta i celokupni privredni sistem mogu biti toliko značajne da se pitanje kvaliteta revizije mora ozbiljno shvatiti. Rizik od nepouzdanosti revizija može značajno biti umanjen ukoliko se upostavi delotvoran sistem interne kontrole. Zahtevi idu u tom pravcu da je manadžment, a ne revizor, odgovoran da sprečava nezakonite radnje. U našoj zemlji za razliku od razvijenih zemalja u kojima je revizija, dokazano, od ogromne koristi svima, i parlamentu i vladi i javnosti, reviziju shvataju kao kaznenu ekspediciju, a to je zabrinjavajuće loš signal za sve one koji se bave ili će se u budućnosti baviti revizorskom profesijom, s jedne strane, dok Republiku Srbiju čini izrazito neatraktivnom poslovnom i investicionom destinacijom, s druge strane. Da bi revizija na pravi način ispunila svoju misiju, revizorske aktivnosti moraju biti akdekvatno planirane, na način koji u obzir uzima procenu rizika i ciljeve organizacije, kao i mišljenje i očekivanje najvišeg rukovodstva i odbora u pogledu planiranih aktivnosti.

2. KLJUČNE REČI

  •     Finansijsko izveštavanje
  •     Interni nadzor
  •     Redefinisanje razvoja revizije
  •     Reforma javnog sektora
  •     Državna revizija

3. UVOD

U privrednom i administrativnom životu reč revizija se dosta često upotrebljava. Revizija predstvalja svaku sistematsku i detaljno provedenu naknadnu kontrolu poslovanja privredne organizacije ili detaljno ispitivanje čitavog poslovanja u određenom periodu ili ispitivanje jednog užeg sektora. Uopšteno, revizija je naknadno ispitivanje knjiga nekog privrednog preduzeća preko naročito ovlašćenih osoba izvan njega. Vrši se kada je potrebno precizno rasvetliti pravo stanje, kada se sumnja u postojanje finansijskih zloupotreba ili kada je potrebno organima upravljanja iz nekih posebnih razloga. Prema tome, zadatak revizije je da ispita i proceni: ispravnost i vrednost privrednih delatnosti i pravednog poslovnog procesa u celini i pojedinostima, primerenost postojeće organizacije i značajnost poslovnog rezultata.
U prvom poglavlju ćemo, pored navedenog, baviti se i kako ciljevima finansijskog izveštavanja i kvaliteta finansijskih izveštaja, tako i okvirom finansijskog izveštavanja kao kriterijuma za reviziju. Za klijenta interna kontrola se sastoji od politika i procedura koje uspostavlja rukovodstvo da bi se obezbedila razumna sigurnost za ostvarenje specifičnih ciljeva. Revizorov interes nalazi se samo u onim politikama i procedurama koje utiču na izveštaje uključene u klijentove finansijske izveštaje, tj. politike koje se odnose na izjave vezane za postojanje, kompletnost, prava i obaveze, vrednovanje i prezentaciju i objavljivanje. Iz tih razloga, u drugom poglavlju ćemo obrazložiti savremeni interni nadzor poslovanja na osnovu komponenti i vrste interne kontrole, ulogu i zadatke revizijskih odbora prema Sarbanes – Oxley-evom zakonu, pravilima NYSE i Osmoj direktivi, kao i područje odgovornosti i zadataka revizijskog odobra. Polazeći, naime, od činjenice da je sukob ciljeva između bilansne teorije i politike bilansa posledica egoizma i pristrasnosti od strane onih koji pripremaju i prezentiraju finansijske izveštaje, motivisan, u prvom redu realizacijom različitih poslovno-političkih ciljeva, s jedne strane, kao i da eksterni stejkholderi, s druge strane nemaju mogućnosti, a vrlo često ni neophodno znanje za proveru tačnosti finansijskih izveštaja, ukazuje na nužnost redefinisanja pravca razvoja revizije, čemu ćemo posvetiti pažnju u trećem poglavlju. Takođe, ćemo govoriti i o razlozima obavljanja ponovne revizije kao posledici ozbiljnih propusta u procesu tranzicije zemalja u razvoju. U četvrtom poglavlju ćemo obrazložiti nadležnosti i odgovornosti javnog preduzeća, zatim aktuelno stanje javnog sektora u Republici Srbiji, i ciljeve kopmpleksne reforme javnog sektora i aktivan pristup reformi javnog sektora.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese