Konflikti u organizaciji

KONFLIKTI U ORGANIZACIJI

TUMAČENJE KONFLIKATA, UZROCI KONFLIKATA I POSTUPCI REŠAVANJA KONFLIKATA – Konflikt je odnos među ljudima. On se može posmatrati, po Šternu, kao oblik suprotstavljanja dveju odrečnih strana, on se zasniva na nesaglasnosti ciljeva, želja ili vrednosti suprotne strane. Psihološka osnova konflikta može biti u frustraciji, najčešće sukobi interesa frustriraju osnovne potrebe, a sukobi vrednosti zadovoljenje motiva. Psihološko jezgro konflikta čini frustacija osnovnih potreba

Tumačenje konflikata: pluralističko tumačenje, tumačenje škole međuljudskih odnosa, mentalna higijena. PLURALISTIČKO: konflikt je poželjan i treba ga pospešivati, mora se usmeravati, konflikt je neizbežan, nastaje iz borbe za dobra kojih nema previše i u manjoj meri iz urođenih agresivnih i kompetativnih instikata, uloga sredine je precenjena u nastajanju konflikata, postoji mnogo determinanti ponašanja uključujući genetičke i fiziološke činioce koji prouzrokuju agresivno ponašanje, čoveka (ako i nije u stvarnosti rđav) pokreću agresivni egoistički i kompetitivni instikti. MEĐULJUDSKI ODNOSI: konflikt je nepoželjan i treba ga izbegavati i razrešavati, konflikt nije neizbežan, konflikt nastaje iz blokade komunikacija i nedostatka razumevanja poverenja i otvorenosti između različitih strana, sredina igra glavnu ulogu u oblikovanju ponašanja (tako bilo koje rđavo ponašanje kao što je agresivnost ili kompetitivnost potiče iz okolnosti sredine koje se mogu menjati), čovek je u stvarnosti dobar: poverenje i saradnja su osnovne odlike ljudske prirode. MENTALNA HIGIJENA: kompromis prethodnih stavova: konflikt je neizbežan ali ih treba izbegavati (pogotovo sa emotivno bliskom osobom), preporučuje poseban stil ponašanja koji ne provocira sukobe sa okolinom.

UZROCI KONFLIKTA U ORGANIZACIJI –PRIMARNI (dovode do sukoba) i SEKUNDARNI (čije se delovanje posredstvom primarnih činilaca završava sukobom). Po ŠERIFU, uzroci su: socijalni, ekonomski, ideološki, istorijski, lični. Po ŽUPANOVU: frustracije, sukobi interesa različitih socijalnih grupa. Po BOJANOVIĆU uzrozi su: Organizacioni tehnološki i ekonomski uslovi rada: nepovoljni mikroklimatski uslovi, nedovoljna organizovanost, nedefinisane nadležnosti i odgovornosti, niske lične zarade i nepravedna raspodela, loša ekonomska perspektiva preduzeća, difuzne su prirode. Međuljudski odnosi: narušavaju se zbog specifičnih ciljeva pojedinaca, neadekvatan sistem rukovođenja. Tipovi ličnosti sklone konfliktima: dominantne, autoritativne, destruktivne ličnosti, sklonije sukobima. Razlike u značajnim stavovima i mišljenjima: iza razlika se srivaju interesi pojedinaca i grupa, a ima i razlika u suštinskim vrednostima.

VRSTE I TIPOVI KONFLIKATA, NOSIOCI KONFLIKATA– Vrste konflikata: KONFLIKT INTRESA (sukobi koji nastaju u borbi za dobra kojih nema u dovoljnoj meri, kod sukobljenih strana vidi se bliskost sukobljenih strana u željama i vrednostima), VREDNOSTI (mnogo ozbiljniji poremećaji, razlike u vrednostima suštinski razdvajaju sukobljene strane jer one ne vrednuju istim sistemom vrednosti… pojavljuju se sklonosti ljudi da u onima koji imaju drugačije vrednosti vide oličenje zla. Tako su počeli brojni ideološki i verski ratovi), INTERESA I VREDNOSTI (konflikti interesa najčešće prerastaju u konflikte vrednosti. Nastaje iz težnje ljudi da suprotnu stranu, sa kojom su u borbi oko istih vrednosti, počinju posmatrati kao neprijatelja. Slučaj sa većim etničkim grupama. Pravi uzrok su interesi, a prikrivaju su vrednostima).

TIPOVI KONFLIKTA – KONSTRUKTIVNI (upravljanje – opisuju se kao konflikti u kojima se traga za rešenjem problema. Kad doza nepreteljivosti pređe određenu granicu, prerastaju u destruktivne. Ocenjuju se kao pozitivne organizacione pojave u kojima se pospešuje traganje za rešenjem – postoje dve varijante ovog konflikta: konflikti sa podnošljivim nivoom netrepeljivosti i konflikti sa pojačanim nivoom netrepeljivosti. Kod onih sa pojačanim nivoom, treba pristupiti smanjivanju netrepeljivosti tako da se agresija održi na prihvatljivom nivou), DESTRUKTIVNI (razrešavanje. Osnovne odlike su: – nemogućnost grupe čiji su članovi u konfliktu da nađe rešenje problema ili se nalaze rešenja koja su manje kvalitetna, – akteri u konfliktu su apatični ili pojačano agresivni i neprijateljski raspoloženi jedni prema drugima, – energija se locira na konfliktu a ne na rešenju, što otežava izvršavanje radnih zadataka. Ove konflikte treba u svakom slučaju rešavati i eliminisati, ili ih treba prevesti u konstruktivne. Prvi korak je razjašnjavanje pozicija suprotstavljenih strana. 1. Da obe srtane otkriju i definišu stvarne pozicije suprotne strane, i da iz svoje eleminišu nerealne predstave. 2. Da otkriju zdravu osnovu u poziciji suprotne strane, da shvate da je pozicija rivala isto toliko opravdana kao vlastita pozicija 3. jasno definisanje interesa suprotne strane omogućuje da se shvati kako se rešavanje spora mora tražiti na relaciji između interesa dve strane. I konačno nalaženje kompromisa koji bi zadovoljio obe strane).

NOSIOCI KONFLIKATA – INTRAPSIHIČKI KONFLIKTI (u njegovom jezgru nalazi se osujećenje neke lične potrebe ili motiva; Levin ih svrstava u: konflikti istovremenog privlačenja, konflikti istovremenog odbijanja i ambivalencije-istovremeno je privučena i odbijena istim predmetom), INTERPERSONALNI (nosioci dve osobe, konflikti interesa), INTRAGRUPNI (sukobi u samoj grupi, pojavljuju se udruženi pojedinci, a ne samostalno), INTERGRUPNI (kao nosioci pojavljuju se grupe sa više ili manje članova, sukobljavaju se objedinjeni zajedničkim interesom ili grupnom pripadnošću).