2
Увод
Са развојем информационих технологија и телекомуникационих система расте и
могућност злоупотреба података који се тим путем преносе. Брз развој хардвера и софтвера,
који се користе за пренос података, условљава честе промене и усавршавања истих. У тој трци
произвођачи често немају времена за детаљно тестирање опреме, због чега се јављају пропусти
који чине основу за рад потенцијалних нападача. Нападачи развијају сопствене алате и технике
помоћу којих заобилазе сигурносне мере и на тај начин долазе до „важних“ података. У циљу
елиминисања ових недостатака, намеће се нови правац истраживања у сфери сигурности
информационих система, који се односи на заштиту података од неовлашћеног приступа,
модификација или различитих злоупотреба. На важност заштите података указује чињеница да
је она постала један од најважнијих компонената националних безбедности земаља, државних
администрација, банака и сл. Исто тако, велики број компанија све више поклања пажњу мерама
сигурности сопствених информационих система и података.
У рачунарским системима, информације се преносе разноврсним отвореним и
несигурним комуникацијским путевима. Приступ до тих путева не може се физички заштитити,
па сваки непријатељски настројен нападач може нарушити сигурност система. Због тога,
заштитни комуникацијски механизми над несигурним комуникацијским каналом постају
најважнији облик остварења сигурности. Показује се да је најделотворнија заштита порука
њихово криптовање. Криптографија је научна дисциплина која се бави методама очувања
тајности информација.
4
Слика 1. Енигма
После Другог светског рата, као и са појавом првих рачунара, отворила су се нова врата
криптографији. Рачунари су временом постајали све бржи и бржи, радећи и по неколико
стотина, а касније и милиона операција у секунди. Новом брзином рада је омогућено пробијање
шифри за све мање времена. Упоредо са тим, радило се и на добијању нових, сигурнијих и
компликованијих алгоритама за шифровање.
2. Основни појмови
Криптографија је наука „тајног писања“, наука чувања информација у оној форми која ће бити
читљива само онима којима је информација намењена, док ће за остале бити неупотребљива.
Упоредо са развојем криптографије развила се и наука којој је циљ да се анализом криптоване
поруке одгонетне њен садржај. Та наука се назива криптоанализа.
Поред горе наведеног, потребно је споменути једну битну разлику између термина
криптографија и термина криптологија:
Криптографија је наука која се бави свим аспектима сигурносног преноса података као што су,
на пример, аутентификација (wеб, локалне мреже и сл.), дигитални потписи, размена
електроничког новца;
5
Криптологија је, међутим, грана математике која се бави математичким начелима, као и
математичком имплементацијом криптографских метода. Основни елемент заштите је
шифарски систем. Сваки шифарски систем обухвата две трансформације података:
1. шифровање и
2. дешифровање.
Шифровање је поступак који оригиналну поруку, отворени текст, претвара у шифровану
поруку, шифрат или криптограм. У поступку шифровања се, поред отвореног текста, користи и
једна независна вредност - кључ шифровања. Дужина кључа шифровања зависи од шифарског
система који се користи. Дешифровање је поступак који омогућава да се од криптованог текста
добије оригинални изворни текст.
Основни задатак криптографије је омогућити двема особама (пошиљаоцу и примаоцу поруке)
комуницирање преко несигурног комуникацијског канала (телефонска линија, рачунарска
мрежа, ...) на начин да неовлашћени корисник, који може надзирати комуникацијски канал, не
може разумети њихове поруке. Поруку коју пошиљалац жели послати примаоцу зовемо
отворени текст (енгл. plaintext). То може бити текст на њиховом материњем језику, нумерички
подаци или било што друго. Пошиљалац трансформише отворени текст користећи унапред
договорени кључ. Тај поступак се назива шифровање, а добијени резултат шифрат (енгл.
ciphertext) или криптограм. Након тога, пошиљалац шаље шифрат преко неког комуникацијског
канала. Противник прислушкујући може сазнати садржај шифрата, али не може одредити
отворени текст. За разлику од њега, прималац који зна кључ којим је шифрована порука, може
дешифровати шифрат и одредити отворени текст.
Слика 2. Процес криптографије
Извор: Класична криптографија, on-line на:
https://web.math.pmf.unizg.hr/~duje/kript/osnovni.html
