Krvne grupe i transfuzija

1. Uvod

Krv je endogena telesna tečnost svojstvena samo kičmenjacima. Limfa, druga telesna tečnost, nastaje iz krvi i u nju se uliva. Krv spada u tečna vezivna tkiva mezodermalnog porekla, što znači da poseduje veliku količinu međućelijske vezivne supstance koju stvaraju same ćelije vezivnog tkiva i zaronjene su u nju. Krv ulazi u sastav sistema za cirkulaciju.

Uloge krvi su:
*transport O2 i CO2,
*transport hranljivih materija,
*transport raspadnih produkata metabolizma,
*transport hormona (informacija),
*termoregulacija,
*odbrana (imunitet, fagocitoza)
*hemostaza
*održavanje acido-bazne ravnoteže.
2. Antigeničnost

Antigeničnost prouzrokuje imunske reakcije krvi.

Kada su vršeni prvi pokušaji transfuzije krvi od jednog čoveka drugom, bile su uspešne samo u nekim slučajevima. Često je, odmah ili nešto kasnije, dolazilo do aglutinacije i hemolize eritrocita, koje su rezultirale često smrtonosnim tipičnim transfuzionim reakcijama. Uskoro je otkriveno da krv različitih osoba ima različita antigenska i imunološka svojstva, tako da antitela krvne plazme jedne krvi reaguju sa antigenima na površini eritrocita druge krvi. Ukoliko se, međutim, preduzme pravilna priprema, može se unapred odrediti da li se u krvi davaoca ili primaoca nalaze takvi antigeni i antitela koji bi mogli prouzrokovati transfuzionu reakciju.

Na humanim krvnim ćelijama, pogotovo na površini njihove ćelijske membrane, otkriveno je barem 30 antigena, koji se često susreću, kao i stotine drugih koji se susreću retko , a svaki od njih može prouzrokovati reakciju antigen – antitelo. Većina od njih su slabi antigeni i značajni su uglavnom za izučavanje nasleđivanja gena u cilju utvrđivanja očinstva.

Dve grupe antifena su odgovornije za transfuzione reakcije od drugih. To su: O-A-B sistem antigena i RH sistem.