Lean 6 sigma

Lean 6 sigma
Apstrakt
Namena – Iako su mnoge industrije vršile istraživanja o implementaciji lean-a, o alatima i tehnikama i njihhovoj integraciji sa 6 sigma, malo toga je napisano o integraciji ova dva pristupa. Ovaj rad ima za cilj da ispita integraciju lean principa sa 6 sigma metodologijom kao koherentnom pristupu ka kontinualnom poboljšanju, obezbeđujući konceptualni model za njihovu uspešnu integraciju.
Nalazi – Ne postoji standardni okvir za lean 6 sigma i njihovoj implementaciji. Treba usvojiti sistematski pristup, koji optimizuje sistem u celini, fokusirajući prave strategije na prava mesta
Originalnost/Vrednost – Ovaj rad doprinosi znanju pružajući uvid u evoluciju lean 6 sigma paradigme. Predlaže se postizanje jasne integracije ova dva pristupa sa odgovarajućom naučnom osnovom.
Ključne reči – Lean proizvodnja, 6 sigma

UVOD
Tojotin proizvodni sistem (TPS) obezbeđuje osnovu za ono što je danas poznato kao lean razmišljanje, a popularizovano od strane Vomaka i Džounsa (1996). Razvoj ove ideje do primene u proizvodnji počeo je nakon Drugog svetskog rata, od strane Taiichi Ohno i zaposlenih u Tojoti. Usled nedostatka kapitala i resursa, Eiji Tojoda je uputio svoje radnike da eliminišu sav otpad. Otpad je bio definisan kao “sve osim minimalne količine opreme, materijala, delova, prostora i vremena koji su apsolutno neophodna u dodavanju vrednosti proizvodima”. Radom na ovom procesu i nizu pokušaja i grešaka, Ohno je stvorio novu proizvodnu paradigmu ‘ Tojotin proizvodni sistem (TPS). TPS je postao dominantni model proizvodnje u to vreme i ubrzo su i američke i evropske kompanije počele usvajanje ovog sistema pod nazivom just-in-time, kako bi održale konkurentnost.

FILOZOFIJA LEAN-A
Lean proivodnja proširuje Tojotin obim proizvodnje pružajući jedan termin koji obuhvata pet elemenata: proces razvoja proizvoda, proces upravljanja snabdevačima, proces upravljanja korisnicima, politike procesa fokusiranja za celu kompaniju. Temelj lean vizija se i dalje fokusira na individualnu proizvodnju i njene glavne vrednosti toka (identifikacija aktivnosti dodavanja i nedodavanja vrednosti), eliminasnje otpada u svim oblastima i funkcijama unutar sistema. Identifikovano je sedam oblika otpada:

•    suvišna proizvodnja
•    defekti
•    nepotreban inventar
•    neprimerena (neprikladna) obrada
•    prekomerni prevoz
•    čekanje
•    nepotreban pogon

Prvi korak u lean tranziciji je identifikacija aktivnosti dodavanja i nedodavanja vrednosti proizvodima. Mapiranje toka vrednosti ima tu funkciju i pruža pouzdanu kvalitativnu analizu kao alat (ako se pravilno primenjuje). Takođe vrši analizu obima projekta trenutnog i budućeg željenog stanja sistema. Ova mapa budućeg stanja se koristi za razvoj strategije poboljšanja lean-a, npr. paralelni rad i fleksibilnost kroz unapređenje veština zaposlenih (zahteva minimalnu potrošnju).