Lečenje homeopatskim lekovima

UVOD

Homeopatija je efikasna i naučno zasnovana metoda lečenja koja podstiče (stimuliše) prirodne sposobnosti čovekovog organizma na putu izlečenja. Ona polazi od toga da su sva stanja poremećenog zdravlja odraz poremećene ravnoteže u čoveku i da je bolestan
čovek taj koji treba da bude lečen, a ne njegova bolest (princip kauzalizacije).
Odgovarajućim energetsko-informacionim transmiterom (lek; medijum koji nosi program
korekcije) stimuliše se deblokada poremećenih zdravstvenih vektora unutar biofizickog i
biohemijskog prostora (vektori imunološkog sistema, metaboličkih procesa,
meducelijske razmene, hormonalne harmonizacije, adaptabilnosti na okolinu,
neurološkog sistema u kojem se odvijaju emocionalni i mentalni procesi, …). Cilj homeopatije je obezbediti ispravnu homeostazu (potreba ljudskog bica da održava
stalnost parametara fiziološkog funkcionisanja organizma: telesna temperatura, krvni
pritisak, itd.).

ISTORIJA

Lečenje na osnovu homeopatskih ideja počelo je približno pre 200 godina. Ideja o takvom
obliku lečenja javile su se mnogo ranije, još u doba stare Grcke, od strane Hipokrata. Tek
1796. godine Nemački lekar i hemičar Samuel Haneman formulisao je i sistematizovao
drugaciji pristup lecenju obolelih.
Sistem je nazvao homeopatija (od grčkih reci koje znače “ slično patnji ”). Kao Hipokrat
pre dve hiljade godina i Haneman je shvatio da postoje dva načina lečenja poremećenog
zdravlja: slicnim i suprotnim sredstvom u odnosu na tegobu. Uzmimo, kao primer, slucaj
nesanice (insomnia). Lečenje suprotnim sredstvima (koja se koriste u konvencionalnoj,
alopatskoj medicini) podrazumeva da se ona leči davanjem leka koji dovodi do veštackog
sna. Ovo često podrazumeva upotrebu velikih doza lekova koji nekada mogu
prouzrokovati neželjena dejstva ili zavisnost. Drugi primer bi mogao biti da se nekoliko
osoba leči od kijavice istim lekom npr. “Benil” kapima a da su uzroci kijavice najcešce
sasvim različiti. Homeopatski način lečenja je lečenje sredstvom čija su svojstva slična
slici tegoba pojedinacnog pacijenta a ne slici bolesti. Daje se u vrlo malim dozama
(princip minimalne doze). Na primer, kafa u velikim dozama prouzrokuje nesanicu kod
zdravih osoba, dok u vrlo malim dozama, što je iznenadujuce, može omogućiti pacijentu
da ima prirodan san.
Zvaničan stav svetske homeopatije jeste da homeopatski lekovi ne mogu da prouzrokuju
sporedna dejstva i da se od njih ne može postati zavisan. Obavljeni su bezbrojni klinički
testovi da se dokaže suprotno, ali je potvrđen navedeni iskaz. Bolje rečeno: homeopatski
lek ili deluje ili ne deluje (tj. homeopata nije dobro dobro odredio sliku stanja tegoba).