Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija
Visan
SEMINARSKI RAD
Predmet:
ZDRAVSTVENA NEGA U INTERNOJ
MEDICINI
Tema:
KARAKTERISTIKE STARENJA I
SPECIFIČNOSTI BOLESTI U STAROSTI
Profesor: Student:
Mart 2017
Sadržaj:
Uvod..........................................................................................3
Definisanje
starosti....................................................................4
Teorije starenja i promene u
starosti.........................................5
Psihološki i socijani aspekti
starenja.........................................5
Najčešći zdravstveni problemi
starih........................................6
Ateroskleroza
.....................................................................
....7
Arterijska
hipertenzija...................................................................7
U poslednjih nekoliko decenija u Srbiji se registruje demografski
trend starenja stanovništva.
Uporedo sa tim dolazi do porasta kontingenta najstarijih starih osoba
("stari stari"). Ovakvo povećanje zastupljenosti starih u ukupnoj
populaciji zahteva posebnu pažnju celokupne društvene zajednice,
posebno zdravstvenog i socijalnog sektora, kako bi se pravovremeno i
efikasno moglo reagovati na povećane potrebe ove vulnerabilne
populacione grupe.
Imajući u vidu sve specifičnosti procesa starenja i starosti, pre svega
izražen multimorbiditet i funkcionalnu zavisnost, savremeni pristupi
u zaštiti starih promovišu pre svega preventivne aktivnosti koje imaju
za cilj sprečavanje nastanka komplikacija hroničnih oboljenja i
funkcionalne zavisnosti u starosti, kao i prevremene smrtnosti.
3.
Definisanje starosti
Postoji nekoliko određenja starosti kao životne dobi, koje se zasnivaju na
različitim kriterijumima:
Birokratsko-hronološko određenje starosti
je jedno od najčešće korišćenih
određenja u svakodnevnom životu, a osnovni kriterijum za određivanje da li je
neko star jesu godine života te osobe. Tako, prema pojedinim autorima doba
starosti se deli na
ranu starost
(’mladi stari’) – od 65 do 75 godina,
prosečnu starost
(’stari stari’) – od 76 do 85 godina i
poznu starost
(’veoma stari’) – preko 85 godina.
Ovo određenje je najpogodnije i za institucije i organizacije koje, recimo,
obezbeđuju privilegije starim licima (npr. besplatni lekovi ili besplatne autobuske
karte).
Naučno-akademsko definisanje starosti
se vrši na osnovu objektivno merljivih
pokazatelja stanja i funkcija organizma, najčešće fizioloških. Tako su medicinska
istraživanja pokazala da većina osoba starijih od 65 godina ima od 1 do 5
hroničnih oboljenja. Po ovom kriterijumu, starom osobom bi se mogle nazivati
sve osobe koje imaju 2 ili više hroničnih oboljenja.
Definisanje starosti
preko socijalnih konstrukata
se bazira na tumačenju
ličnosti, promene socijalne uloge i socijalnih odnosa pojedinca.
Tako se starom osobom može smatrati ona kojoj je bitno smanjena funkcija
adaptacije na promene u okruženju ili osoba čija deca su napustila njihov dom
kao svoju primarnu porodicu, osamostalila se i zasnovala svoju sopstvenu
porodicu.
Jedna grupa autora je kao osnovnu zamerku svim prethodnim određenjima
starosti iznela zanemarivanje individualnih razlika među ljudima, ali i odsustvo
posmatranja procesa starenja kao jednog složenog, višedimenzionalnog procesa.
Navedena grupa autora se zalaže za
samodefinisanje
kao osnovni kritrijum
određivanja nekog kao stare osobe
. Po njima, stara osoba je ona koja sebe
ocenjuje kao staru, a starost se ogleda i definiše kroz stanje duha i tela. Dakle,
