Alkoholizam
Visoka škola socijalnog rada
Studijski program:
Logopedija
Seminarski rad
Predmet:
Osnovi psihijatrije
Tema:
Alkoholizam
Profesor: Student:
Doc. Dr Rosa Šapić Ivana Ivanović
78/2022
Beograd, decembar 2023.
Uvod
Izvanredan tempo života, preorijentacija na vrlo brz i tehnički usavršen proces rada,
razni socijalno-ekonomski faktori, stalna unutrašnja napetost, latentno osećanje straha,
osećanje neizvesnosti, udruženi s postojećim ljudskim slabostima, prouzrokuju mnoga
neurotička reagovanja u međuljudskim odnosima. Mnogi konstitucionalno slabi ljudi,
sa izvesnim psihičkim predispozicijama, ne mogavši da reše svoje lične konflikte,
pribegavaju upotrebi raznih napitaka da bi olakšali svoju unutrašnju napetost ili rešili
svoju tešku situaciju. Tako postepeno oni sami postaju žrtva -faktora olakšanja-,
najčešće alkohola ili droga, dovodeći se u položaj zavisnosti, pretvarajući se u prave
bolesnike – alkoholičare. Jedna od vrlo raširenih, bolesti zavisnosti u svetu jeste,
alkoholizam, iako se, alkohol (gledano strogo farmakodinamički) ne može ubrojiti u
droge tipa kokaina, hašiša i drugih.
S obzirom na rasprostranjenost alkoholizma i s obzirom na ogromne posledice za život
zajednice i društva koje dugotrajna i nekontrolisana upotreba alkoholnih pića danas
stvara, sasvim je opravdano alkoholizam ubrajati u bolesti zavisnosti.
2
multidimenzionalni biološko-psihosocijalni poremećaj koji nastaje na bazi mnogih
interakcija između individualnih faktora (biološko-psiholoških) i faktora sredine
(psiholoških, socijalnih, kulturnih, ekonomskih i dr.) koje je često teško identifikovati,
odnosno utvrditi način i stepen njihove participacije u nastanku alkoholne bolesti.
Jelinek je načinio izvanrednu shemu simptoma-simptomatskog alkoholizma-i obradio
sve i najmanje faze kroz koje prolazi alkoholičar. On je izdvojio četiri grupe
simptomatskih alkoholičara, označivši ih terminom markirano stanovništvo gde je
alkoholizam u prvoj grupi simptom postojeće neuroze, u drugoj simptom mentalno
defektne ličnosti, u trećoj simptom psihopatološkog zbivanja u ličnosti, i u četvrtoj
simptom hipotetičke konstitucionalne ličnosti. Dospevši u situaciju da piju, svi oni
postaju simptomatski alkoholičari kod kojih veoma rano nastaje povišena tolerancija
prema alkoholu, da bi se posle toga dugo vremena održavala na istoj visini. Ubrzo
nastaje prvo pomračenje- nepotpuna retrogradna amnezija stvorena alkoholom. Posle
toga alkoholičar obično pije potajno, skriva se od društva, biva obuzet mišlju o piću,
pije halapljivo i izbegava da govori o piću da se ne bi odao. Ubrzo pomućenja postaju
sve češća-opijanja su sve brojnija. U daljem razvoju alkoholizma nastaje faza kad se
javlja-gubitak kontrole-. Ona predstavlja početak toksikomanskog perioda za čiji je
razvoj potrebno oko osam godina alkoholičarskog staža. Posle toga nastaju polimorfne
faze: racionalizacija, prebacivanja od strane porodice, odnosno od društva, stalna griža
savesti, gubitak prijatelja, promena načina života porodice, gubitak posla,
razdražljivost, stalni sukobi u društvu i prva hospitalizacija. Alkoholičar se osigurava u
piću, stvarajući zalihe, počinje da konzumira alkohol i ujutru. Sad mu je potrebna
mnogo manja količina alkohola da bi nastalo pomračenje. U toj fazi smanjene
tolerancije javljaju se neodređeni strah, tremor, psihomotorna kočenja i dr. Uzimanje
pića otklanja neke simptome alkoholizma-strah, drhtanje ruku da bi posle prestanka
dejstva alkohola ti isti simptomi zahtevali novu količinu alkohola za svoje otklanjanje.
Ta faza obično nije duga, jer nastaje osećanje propasti, nemoći, kad bolesnik priznaje
da je pobeđen. Iskustva pokazuju da je ta faza vrlo pogodna za lečenje zavisnika, jer su
tada bolesnici svesni da se tako dalje više ne može i obično se predaju tražeći lekarsku
pomoć.
4
Etiologija i patogeneza
Postoje mnogobrojne teorije koje pokušavaju da objasne kako i zašto nastaje
alkoholna bolest, odnosno šta je to što navodi ljude da koriste alkohol čija preterana
upotreba može dovesti do oštećenja telesnog i duševnog zdravlja, poremećaja
blagostanja porodice uz odgovarajuće štete za društvenu zajednicu u kojoj žive.
Biološke teorije -
Većina istraživanja bioloških faktora u zloupotrebi psihoaktivnih
supstanci okrenula sa mogućnosti da genetski preneseno odstupanje u nekom
biološkom procesu služi kao predispozicija za alkoholizam. U životinja sklonost ili
ravnodušnost prema alkoholu varira od vrste do vrste. Postoje podaci da se alkoholizam
kod ljudi provlači kroz porodice. Neke studije pokazuju da rođaci i deca alkoholičara
imaju veću sklonost ka alkoholizmu nego što bi se normalno očekivalo. Jedno od većih
istraživanja ispitalo je alkoholizam kod usvojenih muških potomaka alkoholičara,
omogućavajući tačnije određivanje uloga nasleđa. Od 5483 muške bebe koje su
usvojene u Kopenhagenu između 1924. i 1947. godine izabrana su 174 ispitanika.
Ispitanici su podeljeni u tri grupe. Praćenjem originalnog uzorka nađena su i
intervijuirana 133 ispitanika. Ispitanike koji su prosečno bili stari 30 godina u vreme
provođenja istraživanja intervijuisali su psihijatri koji nisu znali kojoj od tri grupe osoba
pripada. Pitanja su se odnosila na njihove navike pijenja, psihopatologije i demografske
varijable. Rezultati pokazuju da kod muškaraca dispozicija za alkoholizam može biti
nasleđena. Da je dispoziciju za alkoholizam moguće pronaći samo kod muškaraca
pokazala je i studija blizanaca McGue i sur. (1992). Za muškarce je slaganje za
jednojajčane parove bilo 76%, a za dvojajčane 54%. Odgovarajuće brojke za ženske
monozigotne i dizigotne parove bile su 39 i 41%. Međutim, ma koliko uverljiva bila
tvrdnja o heriditarnoj dispoziciji za nastanak alkoholizma, treba naglasiti da velika
većina dece ne postaju i sami alkoholičari.
Psihološke teorije
naglašavaju značaj psihičkih faktora u nastanku alkoholne bolesti.
Više puta je pokušano izdvojiti i opisati određene tipove ličnosti koje su po svojoj
strukturi predisponirane da kasnije postanu alkoholičari. Svi takvi pokušaji su ostali bez
rezultata, ali je činjenica da alkoholičari ispoljavaju iznenađujuće slične reakcije:
izrazito nisku toleranciju na frustracije, nesposobnost da podnesu anksioznu napetost,
ekstremni narcizam i egzibicionizam. Pored ovih osnovnih crta premorbidne ličnosti
alkoholičara, javljaju se i sekundarne psihičke osobine (naglašena hipersenzibilnost,