Odlomak

Izvanredan tempo života, preorijentacija na vrlo brz i tehnički usavršen proces rada,
razni socijalno-ekonomski faktori, stalna unutrašnja napetost, latentno osećanje straha,
osećanje neizvesnosti, udruženi s postojećim ljudskim slabostima, prouzrokuju mnoga
neurotička reagovanja u međuljudskim odnosima. Mnogi konstitucionalno slabi ljudi,
sa izvesnim psihičkim predispozicijama, ne mogavši da reše svoje lične konflikte,
pribegavaju upotrebi raznih napitaka da bi olakšali svoju unutrašnju napetost ili rešili
svoju tešku situaciju. Tako postepeno oni sami postaju žrtva -faktora olakšanja-,
najčešće alkohola ili droga, dovodeći se u položaj zavisnosti, pretvarajući se u prave
bolesnike – alkoholičare. Jedna od vrlo raširenih, bolesti zavisnosti u svetu jeste,
alkoholizam, iako se, alkohol (gledano strogo farmakodinamički) ne može ubrojiti u
droge tipa kokaina, hašiša i drugih.
S obzirom na rasprostranjenost alkoholizma i s obzirom na ogromne posledice za život
zajednice i društva koje dugotrajna i nekontrolisana upotreba alkoholnih pića danas
stvara, sasvim je opravdano alkoholizam ubrajati u bolesti zavisnosti.

Shvatajući alkoholizam prvenstveno kao medicinski, a zatim i kao socijalni problem
posle niza naučnih i eksperimentalnih ispitivanja, Svetska zdravstvena organizacija
(SZO) obrazovala je Potkomitet za problem alkoholizma, koji je 1951. god. u
Kopenhagenu organizovao Prvi evropski seminar, za rasvetljavanje alkoholizma i
pronalaženje borbe i načina lečenja. Potkomitet za pitanja alkoholizma SZO dao je
definiciju alkoholizma, odnosno hroničnog alkoholičara. Po toj definiciji hroničnim
alkoholičarem se smatra ona osoba koja je prekomerno uzimala alkoholna pića, a njena
zavisnost od alkohola je tolika da pokazuje duševne poremećaje ili takve manifestacije
koje ukazuju na oštećenje fizičkog i psihičkog zdravlja, odnosa s drugim ljudima, kao
i socijalnog i ekonomskog stanja. Ova definicija je odigrala istorijsku ulogu u shvatanju
suštine alkoholizma. Ona je pokazala mnoge nedostatke, pogotovo kada se koristila u
svakodnevnom praktičnom radu. Ovom definicijom su bili obuhvaćeni samo oni oblici
opijanja koji su po svojim razmerama prelazili uobičajene, tradicionalne načine
upotrebe alkohola, odnosno socijalno prihvaćenog ponašanja u vezi s upotrebom
alkohola u određenoj društvenoj zajednici, bez obzira na etiološke uzroke koji dovode
do takvog ponašanja. Prema ovoj definiciji koja je i danas u upotrebi, alkoholičarem se
smatra i osoba koja pokazuje samo socijalne i ekonomske teškoće i osoba koja pokazuje
samo prodromalne znake alkoholne bolesti. Definicija ne govori bliže o prirodi i vrsti
somatskih i psihičkih poremećaja niti o načinima njihove identifikacije.Vladimir
Hudolin (1972) je iz praktičnih razloga modifikovao definiciju alkoholizma SZO u želji
da je učini pristupačnijom i korisnijom svima koji se bave problemom alkoholizma, a
naročito lekarima, psiholozima, socijalnim radnicima i drugim. Ta definicija glasi:
Alkoholičar je osoba koja je dugotrajnim, prekomernim pijenjem postala zavisna od
alkohola (psihički, fizički ili oboje) te su se u njoj usled toga razvile zdravstvene
(psihička ili fizička oštećenja) te socijalne poteškoće pristupačne klasičnim
medicinskim i socijalnim dijagnostičkim postupcima. Spomenuti simptomi moraju biti
prisutni, a ne smeju se samo pretpostavljati i na temelju anamnestičkih podataka o
prekomernom pijenju zaključivati da bolesnik boluje od alkoholizma. Danas postoji
veliki broj definicija alkoholizma, ali sve više preovladava mišljenje da se ne može dati
jedna primenjiva definicija, jer je alkoholizam multifaktorijalno uslovljen,
3
multidimenzionalni biološko-psihosocijalni poremećaj koji nastaje na bazi mnogih
interakcija između individualnih faktora (biološko-psiholoških) i faktora sredine
(psiholoških, socijalnih, kulturnih, ekonomskih i dr.) koje je često teško identifikovati,
odnosno utvrditi način i stepen njihove participacije u nastanku alkoholne bolesti.
Jelinek je načinio izvanrednu shemu simptoma-simptomatskog alkoholizma-i obradio
sve i najmanje faze kroz koje prolazi alkoholičar. On je izdvojio četiri grupe
simptomatskih alkoholičara, označivši ih terminom markirano stanovništvo gde je
alkoholizam u prvoj grupi simptom postojeće neuroze, u drugoj simptom mentalno
defektne ličnosti, u trećoj simptom psihopatološkog zbivanja u ličnosti, i u četvrtoj
simptom hipotetičke konstitucionalne ličnosti. Dospevši u situaciju da piju, svi oni
postaju simptomatski alkoholičari kod kojih veoma rano nastaje povišena tolerancija
prema alkoholu, da bi se posle toga dugo vremena održavala na istoj visini. Ubrzo
nastaje prvo pomračenje- nepotpuna retrogradna amnezija stvorena alkoholom. Posle
toga alkoholičar obično pije potajno, skriva se od društva, biva obuzet mišlju o piću,
pije halapljivo i izbegava da govori o piću da se ne bi odao. Ubrzo pomućenja postaju
sve češća-opijanja su sve brojnija. U daljem razvoju alkoholizma nastaje faza kad se
javlja-gubitak kontrole-. Ona predstavlja početak toksikomanskog perioda za čiji je
razvoj potrebno oko osam godina alkoholičarskog staža. Posle toga nastaju polimorfne
faze: racionalizacija, prebacivanja od strane porodice, odnosno od društva, stalna griža
savesti, gubitak prijatelja, promena načina života porodice, gubitak posla,
razdražljivost, stalni sukobi u društvu i prva hospitalizacija. Alkoholičar se osigurava u
piću, stvarajući zalihe, počinje da konzumira alkohol i ujutru. Sad mu je potrebna
mnogo manja količina alkohola da bi nastalo pomračenje. U toj fazi smanjene
tolerancije javljaju se neodređeni strah, tremor, psihomotorna kočenja i dr. Uzimanje
pića otklanja neke simptome alkoholizma-strah, drhtanje ruku da bi posle prestanka
dejstva alkohola ti isti simptomi zahtevali novu količinu alkohola za svoje otklanjanje.
Ta faza obično nije duga, jer nastaje osećanje propasti, nemoći, kad bolesnik priznaje
da je pobeđen. Iskustva pokazuju da je ta faza vrlo pogodna za lečenje zavisnika, jer su
tada bolesnici svesni da se tako dalje više ne može i obično se predaju tražeći lekarsku
pomoć.

No votes yet.
Please wait…
Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Psihologija

Više u Seminarski radovi

Komentari