Osobenost motornog, psihickog i socijalnog rasta i razvoja dece i faktori koji deluju na njih
Aleksandra Milanović
Strana ~ 2~
UVOD
Da bismo definisali razvoj, moramo da definišemo ono što je u osnovi razvoja. O
razvoju saznajemo na osnovu
promena.
Promene su rezultat razvoja, a nas interesuje šta je u
osnovi tih promena. Moramo razlikovati razvojne promene od svih drugih vrsta promena.
Pojam razvoja je širi od pojma razvojnih promena jer u sebe uključuje dve vrste promena:
razvojne promene
i
promene nastale rastom.
Rast podrazumeva promene kvantiteta bez promene strukture (npr. rast kose). Ove
promene su kontinuirane, dok su razvojne promene diskontinuirane (skokovite) i
kvalitativne
1
.
Razvojne promene podrazumevaju
2
:
1.
Kvalitativnost
(podrazumeva diskontinuitet, skokovitost)
Razvoj se odvija kroz različite stadijume koji pripremaju jedan drugi, ali se kvalitativno
razlikuju.
2.
Ireverzibilnost
(nepovratnost)
Razvojne promene su samo one koje su nepovratne (npr. pubertetske promene, bore).
Karakteristika živog sistema je da u toku svojih razmena sa sredinom može da se menja i
prolazi kroz ireverzibilne promene, a da se pri tom ne raspadne (otvoren sistem, za razliku od
npr. mašine – zatvorenog sistema – kod koje ireverzibilne promene prouzrokuju kvarove).
3.
Kumulativnost
(nagomilavanje)
Kvalitativne promene (skokovite) javljaju se kao rezultat nagomilavanja, generacije
promena, s tim da u slučaju razvojne promene dolazi do kvalitativnog skoka u odnosu na
promene koje su je pripremile. Može se zaključiti, dakle, da se pojam razvoja odnosi samo na
razvoj živog sistema (organizam i psihički sistem kao njegov podsistem).
Sam termin rasta i razvoja obuhvata kompleksan put kroz razvojne faze koje se
karakterišu progresivnim promenama u masi i proporcijama tela, praćenih kako fiziološkim,
tako i psihološkim promenama. individualnošću i interakcijom sa spoljašnjom sredinom.
Individualnost je rezultat kombinacije određenih determinanti rasta i razvoja unutar
genetskog okvira i zajedno sa fiziološkim adaptivnim odgovorom dece na spoljašnje faktore
čini kompleksan proces. Proces razvoja, kao sveobuhvatnija kategorija, koja pored rasta
obuhvata i procese diferenciranja različitih tkiva i procese funkcionalnog sazrevanja,
uslovljen je nizom različitih faktora, koji se dele na unutrašnje i spoljašnje.
U unutrašnje faktore razvoja ubrajaju se nasleđe, pol, rasa, neuroendokrini sistem i
efektorna tkiva i organi. Nasleđe, kao najvažniji faktor razvoja predstavljen je naslednim
potencijalom, skupom svih naslednih činilaca, koji se označavaju kao genotip. Ispoljavanje
naslednog faktora u uslovima sredine određuje stvarni izgled organizma i označava se kao
fenotip. Neke morfo- funkcionalne osobine su visoko genetski determinisane, poput visine
tela, nekih transverzalnih dimenzija, širine karlice, širine ramena, a sa druge strane su morfo-
funkcionalne karakteristike na koje spoljašnji faktori mogu znatno da utiču i čija genetska
determinisanost nije tako velika, poput telesne mase, na primer.
1
Matejić, Z. Prilog naučnom zasnivanju pojma razvoja u psihologiji,
Psihologija,
1976, 1-2, str. 117-123
2
Langer, Dž.
Teorije psihičkog razvoja,
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1981, str. 11-24.
Osobenost motornog, psihickog i socijalnog rasta i razvoja dece i faktori koji deluju na njih
Aleksandra Milanović
Strana ~ 4~
dužina njegovog tela iznosi oko 5 cm. Od početka trećeg meseca do rođenja traje period
fetusa. Fetus u ovom period naglo raste.
Devetnaestog dana nakon začeća na embrionu se stvara brazda koja predstavlja osnovu
budućeg nervnog sistema.
Od ove brazde postepeno nastaje cev nervnog tkiva. Na jednom
delu ove cevi formiraju se tri mehurića od kojih se kasnije razvija mozak, a od drugog dela
cevi nastaje kičmena moždina. U embrionalnom period razvija se i sistem refleksnog luka.
Nervna vlakna nastavljaju da se razvijaju i posle rođenja, kroz ceo život.
Već u prvoj polovini antenatalnog perioda dolazi do razvoja
čula mirisa
i
odgovarajućih nervnih mehanizama. Do rođenja nosne šupljine ispunjava tečnost zbog koje
nema osećaja mirisa sve do rođenja, odnosno do trenutka kada u nosne šupljine prodre
vazduh. Za razliku od čula mirisa,
čulo ukusa
postaje funkcionalno već u trećem mesecu
antenatalnog perioda. Osnova za razvoj složenog mehanizma oka javlja se već u drugoj i
trećoj nedelji nakon začeća. Međutim, za potpuno funkcionisanje
čula vida
ne postoje
adekvatne draži u antenatalnom periodu. U poslednjim mesecima ovog perioda dolazi do
završetka razvoja čula sluha i slušnih nervnih mehanizama. Spoljašnje uho je pre rođenja
zatvoreno, a srednje uho ispunjeno je želatinastom tečnošću, zbog čega se smatra da fetus u
antenatalnom periodu ne čuje. Receptori i nervni mehanizmi za
osečaj toplog i hladnog
razvijaju se pre rođenja za razliku od receptora za
osečaj bola
kojeg u antenatalnom periodu
nema.
Osečaj dodira
javlja se osam nedelja nakon začeća u oralno - nazalnoj oblasti da bi se
posle širio najpre po glavi, a kasnije i ka donjim ekstremitetima.
Antenatalni period znatno utiče na kasniji razvoj deteta. Psihoanalitičarka Grinejkr
(Greenacre) iznosi svoja shvatanja o ovom uticaju na razvoj ličnosti. Nekim
eksperimentalnim činjenicama ona je dokazala da umor majke ili njeno loše raspoložednje
utiče na fetus. Poznato je da fetus nije direktno povezan sa majčinim nervnim sistemom,
međutim, on jeste deo majčinog organizma. Zbog toga on reaguje na majčinu uznemirenost,
kao i na strah. Za vreme doživljavanja straha kod majke dolazi do promene u radu žlezda sa
unutrašnjim lučenjem, kao i u metabolizmu ćelija. Hormoni iz majčine krvi prelaze u fetus i
na taj način se prenosi majčino loše raspoloženje. Prema tome, smatra se da je antenatalni
period veoma značajan za dalji razvoj ličnosti.
1.2.Novorođenče
Rođenje je prelazak fetusa u spoljašnju životnu sredinu, što predstavlja veoma veliku
promenu za dete. Do rađanja dolazi 280 dana nakon začeća. Rođenje ne predstavlja početak
fizičkog i psihičkog razvoja deteta, već samo promenu sredine. Pre rođenja dete živi
parazitskim životom, sve što mu je potrebno dobija od majke i zaštićen je od svake opasnosti,
međutim, nakon rođenja mora samo da se snabdeva kiseonikom i da samostalno prima i vari
hranu. Dete prelazi u sredinu u kojoj je izloženo mnogim dražima. Sve ove promene veoma
su značajne za razvoj i učenje deteta. Iako tokom rođenja dete ne oseća bol, može doći do
određenih povreda koje donose posledice na detetov psihički razvoj. Trajanje perioda
novorođenčeta ne može tačno da se odredi. Po nekim psiholozima ovaj period traje veoma
kratko, nedelju dana, dok neki opet smatraju da traje čak i do tri meseca.
Postoje velike razlike izmedju novorođenčadi u pogledu njihove zrelosti. Dešava se da
je prevremeno rođeno dete naprednije u razvoju od deteta rođenog na vreme. Nedonošče se
Osobenost motornog, psihickog i socijalnog rasta i razvoja dece i faktori koji deluju na njih
Aleksandra Milanović
Strana ~ 5~
nakon rođenja specijalno neguje u inkubatoru zbog toga što joj organi nisu dovoljno
razvijeni. Ono se takođe hrani na specijalan način. Da li će nedonošče ikada stići normalno
rođenu bebu zavisi od njenih fizičkih i mentalnih karakteristika. Prema nekim istraživanjima
potrebno je barem godinu dana da nedonošče sustigne normalno rođenu bebu. Kod
prevremeno rođene dece često dolazi do nervoznih navika i razdražljivosti zbog
prezaštićenosti roditelja. Nedonoščetu jesu potrebna specijalna nega i briga, ali preterano
štićenje može omesti njegov normalan razvoj.
Slika 1: Relativna veličina - novorođenče / odrasli, izvor Prof. Dr Aleksa Brković, Razvojna psihologija,
Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju – Čačak, 2011. Strana 143
1.3.Prva godina života
Prva godina života je veoma važna za dalji razvoj i ono predstavlja kritičan period u
detinjem razvoju. Prvenstveno se u ovom periodu stvara poseban odnos sa majkom -
emocionalna vezanost, privrženost ili psihološka zavisnost. Isto tako može doći i do oštećenja
koja se kasnije ne mogu ispraviti, ukoliko dete biva odbačeno i zanemareno. Dete u ovom
periodu ima ogranske potrebe koje zadovoljava njegova okolina. Bez staranja roditelja dete
ne bi preživelo. Isto tako dete ima i psihološke potrebe koje bi trebale da se zadovoljavaju
prilikom fizičkih potreba. Kao što su potreba za milovanjem, grljenjem, nošenjem, ljuljanjem,
i uopšte potrebe za nežnošću. Ove potrebe su urođene. Hranom i taktilnim kontaktima majka
nagrađuje dete i time i ona sama stiče vrednost nagrade i postaje nešto pozitivno za dete.
4
Pošto je majka slična drugim licima, dete stav prema majci generalizuje i na druge
ljude. Neki psiholozi su zbog toga smatrali da su potrebe za taktilnim draženjima naučene.
Međutim, američki psiholog Harlou (Harlow) izveo je jedan veoma zaniljiv eksperiment na
majmunima kojim je dokazao suprotno. On je gajio mladunčad majmuna sa veštačkim
majkama koje su bile napravljene od žičane mreže. Neke od njih bile su presvučene krznom,
a neke su imale ugrađene flašice sa mlekom iz kojih su se majmuni hranili. Majmuni su dosta
vremena provodili sa mrežom presvučenom krznom, prijubljujući se uz krzno. U sobu kod
majmuna unesenje veliki pauk od koga su se oni uplašili. Majmuni su bežali kod veštačke
majke presvučene krznom i pored nje su lakše savladali strah. Majmuni su stvorili
4
Smiljanić, V. (1989).
Razvojna psihologija
, Savez društava psihologa Srbije, Beograd
Osobenost motornog, psihickog i socijalnog rasta i razvoja dece i faktori koji deluju na njih
Aleksandra Milanović
Strana ~ 7~
zoološki vrt kako bi utvrdili da nema nikakav strah prema životinjama. Albert je čak
pokazivao interesovanje prema njima. Dva meseca kasnije, u laboratoriji su mu pokazivali
belog miša koga je radoznalo posmatrao, ali kada gaje Albert dotakao začuo se jak zvuk i on
bi se uplašio. Ovaj postupak ponovljen je više puta. Albert je pokazivao jasne signale straha,
čak i kada je ugledao miša bez pratnje neprijatnog zvuka. On je počeo da se plaši i raznih
stvari koje su ga podsećale na belog miša. Votson je ovim eksperimentom dokazao kako se
putem uslovnog refleksa stiču emocionalne reakcije na razne situacije i objekte. Ima mnogo
primera kada se emocije putem uslovljavanja i generalizacije mogu vezati za nove predmete i
situacije, međutim, ne može se pojava svih emocija objasniti na ovaj način.
Sazrevanje je takođe jedan od faktora koji utiče na emocionalni razvoj deteta. Emocije
se kod deteta mogu javiti i bez učenja, same od sebe sa vremenom. Neke emocije koje se ne
javljaju odmah pri rođenju deteta razvijaju se kasnije pod uticajem sazrevanja. Britanski
psiholog Valentajn zaključio je da se strah kod dece od raznih objekata javlja iznenada i da
on nije naučen. Dva psihologa Džons i Džons izveli su eksperiment sa zmijom
7
. Na uzorku
od pedeset predškolske dece i devedeset odraslih osoba su dokazali da: deca do 4 godine
slabo iražavaju strah prema zmiji, deca starija od 4 godine jasno iskazuju strah, dok odrasli
iskazuju mnogo naglašeniji strah od svih. Ovim eksperimentom možemo zaključiti da se
strah kod dece javlja kao posledica sazrevanja.
U skladu sa uzrastom deteta povećava se i broj emocija koje može da doživi. Katarina
Bridžes vršila je razna posmatranja kako bi utvrdila emocionalne promene vezane za uzrast.
Ona je u svojim istraživanjima posmatrala decu staru od par dana pa sve do 5 godina.
Pomoću ovih istraživanja ona je zaključila da odmah po rođenju postoji samo jedna emocija i
to je uzbuđenje
i da se sve druge emocije razvijuju iz nje diferencijacijom koja je uzrokovana
sazrevanjem i uslovljavanjem. Od prilike krajem prvog meseca života nastaje nova emocija,
uznemirenost
.
Ovu reakcije Votson je opisao kao strah i gnev. Krajem drugog meseca
obrazuje se nova emocija zadovoljstvo
,
koju Votson opisuje kao ljubav
8
. Do ove emocije
dolazi tokom milovanja, dodirivanja sa cuclom ili pljeskanja. Kod beba se ove dve nove
emocije veoma često i brzo smenjuju. Proces nastajanja emocija odvija se postepeno. Od tri
do šest meseci, iz uznemirenosti nastaju neke nove emocije kao što su: gnev, gađenje i strah
.
Kod dece od devet do devetnaest meseci javljaju se oduševljenje i naklonost
.
Oko trinaest
meseci naklonost se dalje razvija u naklonost prema odraslima i naklonost prema deci.
Oko
petnaestog meseca javlja se ljubomora,
kao negativna emocija, a oko dvadeset prvog meseca
javlja se radost
kao pozitivna emocija. Od druge do pete godine nastaju stid, strepnja, zavist,
razočarenje i nada.
U zavisnosti od uzrasta deteta menja se
način ispoljavanja emocionalnih reakcija.
Neki
istraživači utvrdili su da
plač
u toku prve godine života predstavlja izraz gladi, bolova u
želudcu i strah od stranih lica. Plač praćen suzama javlja se tek posle drugog meseca. Isto
tako dokazano je da se suze kod deteta javljaju kada ono zna da neko sa njim saoseća i gaji
simpatije prema njemu. Npr., ako je dete samo pa padne i povredi se, neće plakati, već će
ustati i nastaviti da šeta. Ali ako on padne i povredi se pred nekim ko ga voli i ko brine zbog
njega, dete će briznuti u plač.
Osmeh
se javlja u osmoj nedelji života, a glasan
smeh
u
7
Furlan I: Čovjekov psihički razvoj, Školska knjiga, Zagreb, 1981
8
Prof. Dr Aleksa Brković, Razvojna psihologija, Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u
obrazovanju – Čačak, 2011. Strana 281
