Pegavi tifus

Pegavi tifus je akutna infektivna, nekontagiozna bolest koju karakterišu nagli početak, visoka temperatura, jaka glavobolja, generalizovani makulozni i makulopapulozni osip, simptomi encefalitisa, litični pad temperature i relativno visokim letalitetom. Do 1971. godine pegavac je bio karantinska bolest.
Pegavi tifus izaziva rikecija provazeki, koja se u ćelijama nalazi samo u citoplazmi (za razliku od drugih rikecioza sa ospom). Ona je veoma otporna na isušivanje, a u sasušenom izmetu vaški, na niskoj temperaturi ostaje živa više meseci.
Pegavi tifus je isključivo bolest ljudi koju prenosi bela vaška. Izvor infekcije je bolesnik oboleo od pegavca ili Bril-Cinserove bolesti. Vaška se zarazi sisajući krv obolelog koji je zarazan 2-3 dana pre prvih simptoma bolesti i tokom celog perioda febrilnosti. Rikecija se nastanjuje i razmnožava u epitelnim ćelijama creva, odakle se stolicom izbacuje u spoljnu sredinu. Inficirana vaška živi oko 1-2 dana i ugine u naborima odeće. Čovek se zarazi utrljavanjem izmeta u kožu, češanjem, udisanjem zaražene prašine iz odela ili utrljavanjem u konjunktive.