Nedopuštene reklame

Prvi oblici komunikacije u najranijim ljudskim zajednicama bili su zasnovane na usmenoj komunikaciji koja se prenosila “od usta do usta”. Ovakav vid komunikacije bio je uslovljen načinom života i stepenom civilizacijskog razvitka u tom trenutku, a neki njegovi oblici zadržali su se i danas. U primere ovakvog načina komunikacije spadaju usmena predanja, bajke, dečje igre, posebni obrasci ponašanja u određenim tipovima društvenih zajednica i sl. Naravno, pored verbalne, postojale su i još uvek postoje i neverbalni načini komunikacije koje se zasnivaju na pozama, gestovima, zvuku, i sl., koje su se, mnoge u nepromenjenom obliku, zadržale sve do danas.
Međutim, razvojem ljudske zajednice u jednom trenutku pojavila se potreba da se mnoge poruke ili saopštenja jednostavno zadrže, memorišu za kasniju upotrebu, odnosno da se neka poruka prenese u verodostojnom obliku na daljinu, većem broju zainteresovanih učesnika, ili da se ista poruka reprodukuje više puta u neizmenjenom obliku. Ovo je bilo mogućno tek možda jednim od najznajčajnih otkrića u ljudskoj civilizaciji uopšte: pojavom pisma. Još pre pojave Gutenberga, stvaranje pisma uslovilo je snažan razvoj ljudske komunikacije uz pomoć ovog sredstva za, u jednom univerzalnom obliku, kodiranu i unificiranu transmisiju poruka, koje je funkcionisalo među pojedinim identičnim i homogenim etničkim zajednicama. Ovde se i začinje istorija savremene propagande, kao specifičnog oblika ljudske komunikacije, u obliku kakvim je i mi danas poznajemo.