Međunarodne finansije

Pojavila su se četiri plana za organizaciju međunarodne monetarne saradnje: britanski, američki, francuski i
kanadski. Najviše rasprava je bilo oko prva dva plana, koji su dobili imena po glavnim kreatorima: Kejnzov
i Vajtov plan.
Kejnzov (britanski) plan je predviđao stvaranje Međunarodne klirinške unije i međunarodne obračunske
jedinice, koja je dobila naziv bankor. Vrednost bankora je trebalo da bude fiksna i izražena u zlatu.
Vajtov (američki) plan je predviđao osnivanje Međunarodnog stabilizacionog fonda. Valutni pariteti bi se
iskazivali u međunarodnoj monetarnoj jedinici unitas, čija bi vrednost bila 10 dolara u zlatu.
Posle dvogodišnjih rasprava, na konferenciji u Breton-Vudsu, jula 1944. godine postignuta je saglasnost o
osnivanju Međunarodnog monetarnog fonda.
Formirane dve odganizacije za monetarnu i finansijsku saradnju:
– Međunarodni monetarni fond i
– Međunarodna banka za obnovu i razvoj.
 MMF – saradnja u oblasti međunarodnih plaćanja i politike deviznih kurseva i odobravanje kredita za
kratkoročno uravnoteženje platnog bilansa,
 IBRD – dugoročni krediti za obnovu i razvoj zemalja članica.
U osnovi je prihvaćen Vajtov plan, uz izvesne dopune preuzete iz Kejnzovog i kanadskog plana.