Međunarodno javno pravo

PLATON ( 5. v.p.n.e)
Platon je prvi veliki mislilac Grčke čija su glavna politička dela sačuvana u potpunosti. Njegova teorija o državi i politici je izrazito idealistička, ali ona ima i neke čisto ralističkoempirijske elemente. Doba u kom Platon živi je doba opadanja moći Atine i grčke moći uopšte, tako da je osnovna crta njegove političke misli nepoverenje u čoveka i njegovu savršenost. Zato neko
drugi (država) treba da nasilno usavršava čoveka ili ga bar drži u granicama reda i zakona. Vreme opadanja moći Atine bilo je vreme uzdizanja moći Sparte i zato je Sparta svojim strogo aristokratskim uređenjem i stabilnošću predstavljala uzor atinskim političarima tog doba (i u Platonovoj ‘‘Državi’‘ Sparta je služila kao primer, ali posle opadanja njene moći, Platon u ”Zakonima” odstupa od stavova koji su stvoreni pod uticajem spartanskog uređenja).

Platon je pripadao jednoj od najuglednijih aristokratskih porodica u Atini i dobio je široko obrazovanje. Pravo ime mu je Aristokle, a Platon je nadimak koji znači široki, plećati.
U vreme Platonove mladosti na vlast su došla tzv. tridesetorica, 30-oro ljudi iz najuglednijih aristokratskih porodica od kojih s mnogi bili Platonovi prijatelji i rođaci. Zaveli su teror koji je trajao godinu dana, a njihov poziv da im se pridruži Platon je razočaran odbio. Nakon godinu dana u Atini je ponovo zavladala demokratija, ali Platon ni njom nije bio zadovoljan, jer je ovaj režim osudio Sokrata na smrt kao ‘‘opasnog za državu’‘. Sokratova smrt je bila prelomna tačka u Platonovom životu, nakon čega on odustaje od političkih ambicija.

Platon još neko vreme boravi u Atini započevši pisanje dela ‘‘Odbrana Sokratova’‘, a onda odlazi na putovanje. U južnoj Italiji, u Tarantu se sreće sa državom kojom vladaju filozofi i odatle uzima jednu od svojih glavnih ideja da državom treba da vladaju filozofi.  Zatim odlazi prvi put na Siciliju koja je bila najmoćnija grčka država i kojom je vladao tiranin Dionisije. Kada nije uspeo da odvrati Dionisija od tiranije, Platon se razoračaran vratio u Atinu i odlučio da se posveti isključivo političkoj teoriji. Zato, u vrtu posvećenom heroju Akademu, otvara filozofsko-političku školu koja je dobila naziv Akademija. U njoj obučava mladiće iz svih krajeva Grčke i priprema ih za sprovođenje onakve politike koja će moći da preporodi čovečanstvo. Na Akademiji je ostao do smrti (osim dva putovanja na Siciliju). Smatra se da je Platon napisao 34 dela u obliku dijaloga, jedno u obliku monologa («Odbrana Sokratova»), i nekoliko pisama. Dela u kojima se najviše bavio politikom i etikom su «Odbrana Sokratova», «Državnik», «Zakoni» i «Država» (glavno delo njegovog života u kome je izrazio celu svoju filozofiju i uvek ga nosio sa sobom) Platon je u filozofiji poznat kao objektivni idealista, zato što iako kod njega racionalno mišljenje preovlađuje, ima mnogo elemenata iracionalnog, mistike, poezije i mita. Njegova osnovna filozofska misao jeste to da postoje objektivno date ideje koje su suština i koje su nepromenljive. One su jedni pravi svet. Materijalne stvari (pa i sam čovek) su samo odrazi, senke ideja. Suština čoveka nije u njegovom telu nego u duši, a duša je otpala ideja koja teži da se vrati u carstvo večnih ideja. Čovek može postići sreću samo ako se spoji sa idejama u njihovom večitom carstvu. Zadatak je etike da nađe način života koji bi to omogućio, a taj način života zavisi i od društva i njegovog uređenja. Znanjem se čovek očišćuje od zemaljskog, odnosno prolaznog, i približava večnim idejama. Znanjem raspolažu filozofi i zato oni treba da vladaju. Oni su najsavršeniji ljudi.