Međunarodno poslovanje

MEĐUNARODNO POSLOVANJE

Uticaj globalizacije je uslovio znacaj medjunarodnog poslovanja:

• objedinjavanje procesa na mikro I makro nivou
• uspostavljanje jedinstvenih ekonomskih odnosa
• stvaranje konkurentskih prednosti
• teznja od nacionalnog ka globalnom

Konkurentska prednost podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzeca, koji se zahteva na trzistu I koji konkurencija ne moze tako lako dostici sem putem stvaranja sebi vecih troskova (ulaganja) u duzem vremenskom periodu.

Predmet izucavanja medjunarodnog poslovanja:

• razmena roba I usluga
• medjunarodno kretanje rada (npr. ici u stranu zemlju na rad)
• medjunarodno kretanje kapitala
• direktne strane investicije
• portfolio investicije
• uloga I znacaj medjunarodnih institucija

Cilj izucavanja medjunarodnog poslovanja je utvrdjivanje mehanizama, pravila, nacela, smernica, pretpostavki I instrumenata na kojima pocivaju globalni ekonomski odnosi u kojima ce preduzeca uspeti da izgrade konkurentske prednosti, a drzava da postane kljucni katalizator te izgradnje.

Faktori medjunarodnog poslovanja:

• Prirodni faktori
• Proizvodni faktori
• Proizvodni odnosi
• Neekonomski faktori
• Ekonomski odnosi

Ekonomski faktori su:

• efikasnost – raditi stvari na pravi nacin
• efektivnost – raditi prave stvari

Cena rada je nadnica. Cena zemlje je renta. Cena kapitala je kamata

Uslovi razmene su odnosi izmedju promene izvoznih cena I promene uvoznih cena roba koje su predmet medjunarodne trgovine. Pozitivan aspekt trgovanja – cene izvoza rastu, a cene uvoza ostaju iste ili opadaju. Negativan aspekt trgovanja – cene izvoza opadaju, a cene uvoza rastu. Nerazvijena zemlja ce pre izvoziti sirovine, a razvijena gotove proizvode.

Determinante medjunarodnog poslovanja

• medjunarodno okruzenje
• drzava
• preduzeca
• mobilnost roba I usluga
• mobilnost faktora proizvodnje
• nezavisnost I suverenitet drzava
• rizicnost poslovanja
• politicke implikacije (umesanosti)

Subjekti medjunarodnog poslovanja:

• medjunarodna zajednica
• drzava
• preduzeca

Bilateralni ugovor je ugovor izmedju dve drzave. Multilateralni ugovor je ugovor izmedju vise drzava. Medjunarodne konvencije su ugovorni odnos izmedju dve ili vise drzava, zasnovan na bilateralnom ili multilateralnom metodu iz podrucja medjunarodne trgovine I razmene. Konvencije na kojima se zasniva medjunarodno poslovanje su:

• konvencija UN o ugovorima o medjunarodnoj prodaji robe
• briselski sporazum o sudskoj nadleznosti
• rimski sporazum o zakonu koji ce se primenjivati
• sporazumi o zastiti intelektualne svojine
• sporazumi o prevozu robe

Izvori medjunarodnog poslovanja

• medjunarodno javno pravo
• izvori medjunarodnog privatnog prava
• izvori domaceg zakonodavstva
• izvori autonomnog medjunarodnog trgovinskog prava

MedjuNarodno javno pravo:

• medjunarodni ugovori – su dvostrani ili visestrani ugovori, koji se cesto nazivaju I sporazumima
• izvori medjunarodnog obicajnog prava – odredjene zakonitosti I slucajevi, koji kasnije bivaju opsteprihvaceni I kodifikovani kroz razne medjunarodne konvencije, opste uslove poslovanja I drugo, npr. prometni obicaji, zabrana piratstva, diplomatske preferencije I sl.
• Opsti principi u medjunarodnom pravu – ovi principi omogucavaju zastitu prava I interes u drzavama koje su subjekti medjunarodnog poslovanja. To su npr. pravila o zastiti stranih trgovaca, zastiti imovine stranaca, princip reprociteta

Medjunarodno privatno pravo – regulise odnose pojedinih subjekata u njihovim gradjansko pravnim odnosima sa stranim elementima. Autonomno medjunarodno trgovinsko pravo – izvori ovog prava proisticu iz autonomije volje subjekata medjunarodnog poslovanja. Izvori ovog prava mogu biti: tipski ugovori, opsti uslovi, kodifikovana pravila, obicaji I uzanse za poslovanje na odredjenom trzistu, prometni obicaji, poslovni obicaji, poslovni I proizvodni standardi, arbitrazna praksa nacionalnih I medjunarodnih arbitraza.

Pravila Incoterms (internacional commercial terms) su medjunarodna trgovinska pravila za tumacenje najvaznijih trgovinskih izraza I transparentnih klauzula. Prva verzija ovih termina izdata je u Parizu 1936. god. Domace zakonodavstvo – stvara opste pravne okvire kojima se regulisu ekonomski odnosi sa inostranstvom. (Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o slobodnim zonama, Zakon o carini…)