Međunarodno pravo – Definicije

Međunarodno pravo – Definicije

MEDJUNARODNO PRAVO predstavlja specifican normativni poredak, koji regulise odredjene drustvene odnose i procese u medjunarodnoj zajednici, a sankcionisano je od strane drzave i medjunarodnih organizacija.

OSNOV MEDJUNARODNOG PRAVA – Kroz savremeno medjunarodno pravo ubrzavaju se izvesni demokratski i progresivni procesi, menjaju se odnosi u medjunarodnoj zajednici. Njegov osnov lezi u drustveno-ekonomskim odnosima drustva. Savremene oblike i sadrzinu, medjunarodno pravo duguje specificnom spletu objektivnih drustvenih procesa i subjektivnih cinilaca u savremenom drustvu.

KARAKTERISTIKE MEDJUNARODNOG PRAVA – Za razliku od unutrasnjeg prava, koje je postavljeno vertikalno i pociva na hijerarhiji vlasti, medjunarodni poredak je postavljen horizontalno i u njegovom stvaranju ucestvuje vise od 180 drzava i brojne medjunarodne organizacije. Medjunarodno pravo ne sluzi kao sredstvo potcinjavanja (kao unutrasnji pravni poredak) vec kao sredstvo koordinacije i kontrole odredjenih drustvenih odnosa i procesa u medjunarodnoj zajednici. Bit medjunarodne zajednice tvore reciprocni odnosi drzava, kao njenih osnovnih subjekata.

RECIPROCITET:

1. Reciprocitet predstavlja element same baze medjunarodnog prava koji unosi
ravnotezu medju subjektima medjunarodnog poretka.

2. Reciprocitet predstavlja osoben pravni mehanizam u multilateralnim ekonomskim, posebno trgovinskim odnosima, koji precizno utvrdjuju prava i obaveze ucesnika u jednom pravnom poslu.

3. Reciprocitet predstavlja strategiju u odnosima velikih sila u najosetljivijim sferama zivota.

4. Reciprocitet predstavlja standard ponasanja suverenih jedinki.

Pod aktivnom MIROLJUBIVOM KOEGZISTENCIJOM podrazumevamo teoriju o nuznosti opste univerzalne saradnje medju drzavama i resavanju sporova mirnim putem.

PRAVNA NACELA KOEGZISTENCIJE (koji proisticu iz ugovora izmedju Kine i Indije po pitanju Tibeta iz 1954. godine) su:

1. nacelo uzajamnog postovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta;
2. nacelo neintervencije;
3. nemesanje u unutrasnje poslove drugih zemalja;
4. nacelo ravnopravnosti i uzajamne dobrovoljnosti;
5. nacelo miroljubive koegzistencije.

U savremenim uslovima razvijenog pravnog saobracaja, pitanje odnosa medjunarodnog prava i unutrasnjeg prava, predstavlja problem od ogromnog teorijskog i prakticnog znacaja. Po ovom pitanju postoje dva osnovna pravca:

1. DUALIZAM – Prema dualistickoj teoriji, medjunarodno i unutrasnje pravo predstavljaju dva nezavisna i razlicita pravna sistema, kako po svom osnovu, predmetu regulisanja, tako i izvorima.
2. MONIZAM – Monisticka teorija polazi od ideje da medjunarodno i unutrasnje pravo predstavljaju integralne delove jednog jedinstvenog pravnog sistema.

Medjunarodno-pravni sistem namece drzavama obavezu postovanja pravnih pravila, ali ne sadrzi odredbe u pogledu nacina sprovodjenja tih pravila. U savremenoj praksi nailazi se na razlicita resenja. Pojedine drzave (Francuska, Holandija, Nemacka…) inspirisane su monistickom koncepcijom. Kod njih Kod njih medjunarodni ugovori ili sporazumi imaju visu snagu nego zakoni pod uslovom reciprociteta u svakom konkretnom slucaju. Neke drzave (anglo-americki sistem) postavlja na isti nivo medjunarodno i unutrasnje pravo. Kod nas medjunarodni ugovori imaju visu snagu od zakona. Ali ne svi. Koji ce to ugovori biti zavisi od njihove prirode.