Međunarodno privatno pravo

Pojam i predmet medjunarodnog privatnog prava
Medjunarodno privatno pravo je grana koja uredjuje privatnopravne odnose sa elementom inostranosti. U privatnopravne odnose spadaju gradjanska stanja fizickih i pravnih lica,obligacionopravni odnosi,stvarnopravni odnosi,trgovinski odnosi.bracne i porodicne odnose I naslednopravne odnose. Elementi inostranosti se odredjuju prema: subjektu, objektu, I prava I obaveze. Medjunaodno privatno pravo obuhvata tri osnovne grupe pravnih normi: norme o sukobu zakona,norme o sukobu jurisdikcija i norme koje uredjuju pravni polozaj stranaca.

• Norme o sukobu zakona su pravna pravila pomocu kojih se odredjuje merodavno pravo.
• Norme o sukobu jurisdikcija su pravna pravila pomocu kojih se odredjuje medjunarodna sudska nadleznost.,uredjuju specificnosti postupka sa stranim elementom I utvrdjuju uslovi I postupak priznanja I izvrsenja stranih sudskih I arbitraznih odluka.
• Norme o gradjanskim pravima stranaca su pravna pravila koja uredjuju da li I pod kojim uslovima lica strane nacionalnosti mogu stupati u privatnopravne odnose sa domacim licima I na domacoj teritoriji.

Izvori medjunarodnog privatnog prava I hijerarhija izvora
Izvore medjunarodnog privatnog prava cine unutrasnji propisi i medjunarodni ugovori.

Unutrasnji izvori prava
Zakon o resavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja uredjuje materiju sukoba zakona I sukoba jurisdikcija.Tako su norme o sukobu zakona sadrzane I u sl zakonima:

• Zakon o pomorskoj I unutrasnjoj plovidbi, Zakon o obligacionim odnosima I osnovama svojinskopravnih odnosa u vazdusnom saobracaju, Zakon o mjenici,Zakon o ceku.

Norme o gradjanskom postupku sa elementom inostranosti sadrzane su u sledecim zakonima: Zakon o parnicnom postupku, Zakon o izvrsnom postupku,Zakon o stecajnom postupku.
Norme koje uredjuju prava stranaca da stupaju u privatnopravne odnose sa elementom inostranosti su: Zakon o kratanju I boravku stranaca, Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa,Zakon o autorskim I srodnim pravima, Zakon o zigovima, Zakon o patentima.
Medjunarodni izvori prava cine ratifikovani multilateralni I bilateralni ugovori.Pod okriljem Haske konvencije za medjunarodno privatno pravo zakljucen je veliki br konvencija,to su:Konvencija o gradjanskom sudskom postupku iz 1905 god., Konvencija o zakonu koji se primenjuje na drumske saobracajne nezgode iz 1971 god., Konvencija o zakonu koja se primenjuje na odgovornost za proizvode iz 1973 god.
U oblasti ugovornih odnosa znacajne su konvencije:Konvencija o ugovorima o medjunarodnoj prodaji robe iz 1980 god.Konvencija o zastarelosti u oblasti medjunarodne prodaje robe iz 1974 god. Konvencija o odgovornosti hotelijera u vezi sa imovinom njihovih gostiju iz 1962 god.
U oblasti intelektualne svojine znacajne su sledece konvencije Pariska kovencija o zastiti industrijske svojine iz 1883 god.Konvencija o evropskom patentu iz 1973 god.

• Madridski aranzman o medjunarodnom regisrovanju fabrickih ili trgovackih zigova iz 1891 god.Univerzalna konvencija o autorskom pravu iz 1971 god.Bernska konvencija o zastiti knjizevnih i umetnickih dela iz 1886 god.

U oblasti medjunarodnog prevoza znacajne su sl konvencijeKonvencija o medjunarodnom prevozu zeleznicom iz 1980 god, Konvencija o ugovorima o medjunarodnom prevozu robe drumom iz 1956 god., Konvencija o ugovorima medjunarodnom prevozu putnika I prtljaga iz 1973 god., Varsavska konvencija
U oblasti statusa fizickih I pravnih lica znacajne su sledece konvencijeKonvencija o statusu izbjeglica iz 1951 god., Konvencija o pravnom polozaju lica bez drzavljanstva iz 1954 god., Konvencija o drzavljanstvu udatih zena iz 1957 god., Konvencija o pravima deteta iz 1989 god.
Status diplomatsko-konzularnih predstavnika uredjuju sl konvencije Konvencija o privilegijama I imunitetima UN iz 1946 god., Becka konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961 god., Becka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963 god.
Hijerarhija izvora medjunarodnog privatnog prava
Ratifikovani medjunarodni ugovori imaju primat nad unutrasnjim izvorima prava u skladu sa principom PACTA SUND SERVANDA.
Kada je jedna ista materija uredjena dvostranim i visestranim medjunarodnim ugovorom,dvostrani medjunarodni ugovori imaju primat nad visestranim na osnovu principa LEX SPECIALIS DEROGAT LEGI GENERALI.
Kada su medjunarodni ugovori istog ranga njihova medjusobna hijerarhija odredjuje se primenom principa LEX POSTERIOR DEROGAT LEGI PRIORI- primjenjuje se ona koja je donijeta poslednja.
Hijerarhija unutrasnjih izvora prava takodje se odredjuje primenom pravila LEX SPECIALIS DEROGAT GENERALI I LEX POSTERIOR DEROGAT LEGI PRIORI.
Pojam kolizione norme-
Koliziona norma je pravna norma koja upucuje da se na jedan odnos sa stranim elementom primeni domace ili strano pravo.
Kada su elementi nekog pravnog odnosa povezani sa dva ili vise suvereniteta,organ koji na taj odnos treba da primeni pravne norme mora da odluci cije pravne norme ce primeniti.Kritrijumi za donosenje odluke o izboru merodavnog prava sadrzani su u kolizionim normama.Sud ili drugi drzavni organ primenjuje uvek kolizione norme svog nacionalnog prava.
Koliziona norma se sastoji iz 2 elementa:pravne kategorije I odlucujuce cijenice.
Pravna kategorija je element pomocu koga nadlezni organ opredeljuje koju kolizionu normu ce primeniti na konkretan pravni odnos, to je vrsta privatnopravnog odnosa sa elementom inostranosti. On odredjuje pravnu pirodu konkretnog odnosa (skupa cinjenica)I pomocu elemenata pravne kategorije trazi kalizionu normu koja se na taj skup odnosi.
Odlucujuca cinjenica (tacka vezivanja, poveznica) je osnovno merilo pri izboru zakona u konkretnom slucaju. To je element koji u pogledu odredjene pravne kategorije zakonodavac smatra relativnim da uputi na merodavno pravo cije materijalne norme ce se primeniti na odnos u pitanju.

Vrste kolizionih normi
Najvaznija podela je na jednostrane I visestrane kolizione norme. Visestrane su kolizione norme koje na bezlican apstraktan nacin upucuju kako na domace tako I na strano merodavno pravo. Jednostrane kolizione norme unapred I na konkretan nacin propisuju primenu odredjenog prava na odredjeni odnos, upucujuci na primenu samo domaceg prava na odredjenu vrstu gradjansko pravnih odnosa sa stranim elementom.
Druga podela je na samostalne I nesamostalne kolizione norme. Vecina kolizionih normi ulazi u grupu samostalnih normi, za njihovu primenu nije potrebno konsultovati druge norme sadrzane u istom ili drugim propisima.