УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Одсек за Информатику
Предмет:
Тема: Вештине комуникацирања кроз историју
Ментор:
Кандидат:
Проф. др Небојша Денић Никола Ђорђевић,113/19
комуникације путевима којима путују информације). Кодирана порука може да се пренесе
лицем у лице и такво преношење бисмо назвали непосредном комуникацијом.
Психолингвистика и социолингвистика поричу могућност постојања непосредне
комуникације јер је и за преношење поруке лицем у лице потребан ваздух као средство за
њено преношење. Према теоријама наведених дисциплина стварно непосредна
комуникација била би остварива само као нека врста телепатске везе, када би ова била
остварива. Да се претпоставити да би ту барем, квантна физика изнашла канал везе.
Пренос поруке може се остварити и путем разноликих техничких средстава: телефонске
линије, телевизијски или радиосигнали, поштански токови итд. Такву комуникацију бисмо
могли именовати као посредну.
Откриће информације и фасцинација комуникацијом нису нови, међутим њено
озбиљно изучавање, мултидисциплинарни приступ и систематска едукација на нашим
просторима јесу. Упркос изјавама да је време индивидуе прошло и да ће
комуникацијски инжењери (инжењери наших душа) анализирајући поруку, премостити јаз
између индивидуе и групе, једна добра свеобухватна комуникацијска теорија ни дан данас
не постоји. Неки теоретичари претпостављају да смо ми биолошки присиљени да
комуницирамо, те тако постоји базична биолошка потреба да примимо или емитујемо
поруке.
4
4
Ненадовић, М. Милутин
, Вештина комуникације
, Универзитет у Приштини – Факултет здравствене
неге, Београд, 2011, стр: 12-13.
1.0. Комуникациони циклус
Када се коначно порука декодира, процес може да се настави тиме што ће прималац
пренети нову поруку првобитном пошиљаоцу. Прималац док поруку прима почиње процес
декодирања тј.враћање поруке у облик оригиналних идеја пошиљаоца. У ово могу да буду
укључени различити субпроцеси, као што је разумевање изговорених или написаних речи,
интепретирање израза лица при непосредној комуникацији и томе слично. Преношење
нове поруке првобитном пошиљаоцу је процес и назива се фидбек (feedback).
Примање повратне информације омогућава првобитном пошиљаоцу сазнање да ли су
његове поруке биле правилно схваћене. Повратна информација може да убеди првобитног
пошиљаоца, сада примаоца да је првобитном примаоцу, сада пошиљаоцу,стало до његовог
мишљења. Када једном стигне, повратна информација може да подстакне нову идеју код
пошиљаоца, па на тај начин може да започне нови циклус протока информација. Упркос
једноставности процеса комуникације, комуникација ретко функционише тако идеално
као што би се могло очекивати.
5
Слика 1. Процес комуникације
6
Бројне су потенцијалне препреке за идеално комуницирање. Фактори који оштећују
јасноћу поруке називамо буком. Бука смањује успешност преноса информације. Под
буком се често подразумевају на пример неразговетно артикулисане или нејасно написане
5
Ненадовић, М. Милутин,
Вештина комуникације
, Универзитет у Приштини – Факултет здравствене
неге, Београд, 2011, стр: 5.
6
https://www.seminarski-diplomski.co.rs/Komunikologija/Modeli-komuniciranja.html
2.0. Врсте комуникације
Комуникација је друштвени процес, социјални догађај, јер претпоставља људе као
актере тога чина.” Па се најлакше може разумети као општење, односно саопштавање
одређене поруке.
8
Најзначајнији моменат комуникације је преношење инфо-рмација. Информација је
обавештење, саопштење, податак. Информација представља начин организовања, избор и
креирање одређене материје. Информација треба да буде поуздана, проверена,
контролисана, али и динамична. Она није једном заувек дата, већ је подложна променама.
Да би се пренеле поруке и информације најразличитијих врста без обзира на тип
комуникације, бирају се установљени сигнали. Умберто Еко истиче да је за успех
комуникацијског чина најбитније одабрати одређени код, односно систем сигнала за
преношење порука.
По суштини се могу разликовати четири типа комуникације:
интерперсонална,
интраперсонална,
групна
масовна комуникација.
9
Интраперсонална комуникација је комуникација индивидуе са самим собом. У овом случају
једна особа је у исто време и пошиљалац и прималац информације и она се непрекидно
одвија, кад размишљамо, сањамо и сл.
Интерперсонална комуникација се врши између две или неколико особа. У овај тип
комуникације спадају разговори лицем у лице, телефонски разговори итд. Интерперсонална
комуникација подразумева две врсте комуникације:
невербална комуникација
вербална комуникација.
Групна комуникација се одвија у оквиру једне или између две или више група. У зависности
од величине групе мења се начин комуникације њених чланова тако да се у мањим групама
више остварује интерактиван однос лицем улице и сл. док је у већим групама то ређа појава.
Масовна комуникација се одвија путем медија и у њој учествује велики број људи који се
разликују по старости, образовању, полу, социјалном статусу итд.
10
8
Божиловић Никола.
Уметност, креација, комуникација
. Ниш: Универзитет у Нишу, Филозофски
факултет. 2008, стр:6.
9
Ненадовић, М. Милутин,
Вештина комуникације
, Универзитет у Приштини – Факултет здравствене
неге, Београд, 2011, стр: 7-8.
10
https://www.seminarski-diplomski.co.rs/Komunikologija/Modeli-komuniciranja.html
