Metodologija političkih nauka

I OSNOVNA PITANJA NAUČNOG METODA U DRUŠTVENIMNAUKAMA
Nauka, naučni metod, epistemološki principi

Ukoliko postoji makar jedna civilizacijska univerzalija ljudskog roda, onda je to svakako traganje za istinom. Pri tom, nije jasno otkud potreba za saznanjem ? Da li je ta potreba imanentno ugrađena u ljudsku prirodu, da li je ona rezultat ‘dokolice’, kako to filozofi vele, ili je pak proizvod potrebe ljudskog roda da uspešnije i efikasnije unapređuje svet oko sebe? Već na ovom mestu opredelite li se za jedan od tri ponuđena odgovora, nužno usvajate određene teorijske premise. Ukoliko se složite sa prvim odgovorom, pristalica ste ontološko-antropološkog pristupa, ukoliko vam jedrugi bliži, pripadate socio-kulturnomkonstruktivizmu, a ako vam je trećinajsmisleniji, onda ste opredeljeni utilitarista (pristalica pragmatizma). Bilo kako bilo,
jednom prihvaćen stav, istovremeno podrazumeva prihvatanječitavog niza premisa, koji određuje našu percepciju. Drugim rečima, nema načina da patikularno prihvatiteodređene teorijske stavove, a da pri tom odbacite sve one druge stavove koji iz ovoganužno proizilaze. No, obzirom da su sva tri goredefinisana stava, naučno nedokaziva,jedino što može da vas opredeli za jedan od njih jestevera, ili drugim rečima, iste(stavove) ne možemo dokazati na racionalan i naučno opravdan način, već je istina sadržana u ovim stavovima u osnovi religijska istina. Problem nastaje onog trenutka, ako preispituju ć i sebe, ustvrdite da Vi niste religiozna osoba, i eto paradoksa!