Odlomak

 

Uvod

Od Velike svetske ekonomske krize tridesetih godina XX veka postaje jasno da postoje određene imperfektnosti na tržištu zbog čega se privredni sistem ne može prepustiti isključivo delovanju tržišnog mehanizma. Kako bi se očuvala stabilnost ekonomskog sistema i stvorile pretpostavke za njegov dalji razvoj neophodna je intervencija države i njeno aktivnije angažovanje u privrednom životu.
Kakav god da je odgovor na to pitanje činjenica je da su savremene privrede takozvane mešovite privrede i da pored tržišnog mehanizma i konkurencije svoj upliv u privredna kretanja ima i država. Taj upliv države se manifestuje kroz ekonomsku politiku koju ona vodi i koja je međusobno uslovljena i povezana sa konkretnim privrednim sistemom.
Ekonomska politika predstavlja oblik državne intervencije u ekonomiji i sveukupnost državnih institucija, ustanovljenih pravila i mera putem kojih se ostvaruje delovanje na ekonomski sistem.
Ekonomska politika države je, dakle, skup aktivnosti države kojima ona deluje na ekonomsku aktivnost privrednih subjekata. Razlozi za vođenje ekonomske politike su isti kao razlozi za intervenciju države u privredi – postojanje monopola, eksternih efekata, javnih dobara, javne potrošnje i slično, kao i potreba da se privredna aktivnost na makro nivou usmerava kako bi se na što efikasniji, a opet i na društveno pravedan način postigli ciljevi društva kao celine.
Subjekat odnosno nosilac ekonomske politike je država i njene različite institucije – skupština, vlada, različita ministarstva, centralna banka, organi lokalne samouprave i uprave užih teritorijalnih jedinica itd. Kako su subjekti ekonomske politike pripadnici različitih političkih stranaka koje su na izborima osvojile pravo na formulisanje i vođenje ekonomske politike, logično je da i ekonomska politika bude duboko povezana ne samo sa ekonomijom već i sa samom politikom. Zbog toga ekonomska politika zavisi ne samo od ekonomskih ciljeva društva već i od stranačkih programa partija iz kojih potiču ljudi koji vode državne institucije. Upravo povezanost ekonomske politike sa politikom i jeste jedan od najvažnijih razloga za sumnje u vezi sa angažovanjem države u privredi – da li će državna administracija voditi ekonomsku politiku u skladu sa sopstvenim ili u skladu sa opštedruštvenim interesima.
Instrumenti putem kojih centralna banka reguliše količinu novca u opticaju i kamatne stope na tržištu novca radi ostvarivanja ciljeva monetarne politike. Dele se na direktne i indirektne. Direktni instrumenti su eskontna stopa, obavezna rezerva, odobravanje kratkoročnih kredita i sl., a indirektni operacije na otvorenom tržištu.
Transmisioni mehanizam monetarne politike predstavlja proces preko koga monetarna politika utiče na makroekonomske agregate kao što su agregatna tražnja, proizvodnja i cene. On se ispoljava kroz različite kanale, utiče na različite agregate i tržišta, promenljivom brzinom i intenzitetom. Identifikacija transmisionih kanala omogućava da se utvrdi najefikasniji skup instrumenata monetarne politike i izbor početka njegove primene.
Tekuća i očekivana monetarna politika utiču na tržište novca i finansijsko tržište. Promene na tim tržištima utiču dalje na tržište robe i usluga i, na kraju, na agregatnu tražnju, proizvodnju i cene. Konačno, privredna aktivnost i inflacija povratno utiču na monetarnu politiku.
Cilj ovog rada je da pokaže u kom je stanju monetarni sistem Srbije i kako funkcionišu krediti u tom sistemu. Predmet ovog rada je monetarno – kreditna politika kao i zadaci i ciljevi iste i njeni instrumenti.
U ovom radu upoznaćemo se sa pojmom monetarno kreditne politike i njenim karakteristikama, kao i sa instrumentima koji prate monetarno – kreditnu politiku. Ova politika je u direktnoj vezi sa Centralnom bankom tako da ima ogroman značaj u funkcionisanju čitave ekonomske politike.
Aktuelnost ove teme je velika, ne dovodi se u pitanje, jer su za nju zainteresovani ne samo poreske vlasti, odnosno država, već i građani, mediji.
Rad se sastoji od tri celine. U prvom delu rada dat je osvrt na ekonomsku politiku uopšte kao i nato kako ona funkcioniše. Drugi deo rada bavi se temom rada, monetarno – kreditnom politikom i njenim značajem za ekonomsku politiku u državi. U trećem delu dat je kratak osvrt na monetarno – kreditnu politiku u Srbiji i kako funkcioniše ta veza između monetarno – kreditne politike i Centralne Banke.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 49 stranica
  • Monetarne i javne finansije Mihailo Dedovic
  • Školska godina: Mihailo Dedovic
  • Diplomski radovi, Skripte, Ekonomija
  • Srbija,  Leposavić,  Visoka ekonomska škola strukovnih studija u Peći sa privremenim sedištem u Leposaviću   Visoka ekonomska skola strukovnih studija Pec - Leposavic
  • ,

Više u Diplomski radovi

Više u Ekonomija

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese